Evropska unija se sprema da već u decembru zvanično najavi početak pretpristupnih pregovora sa Ukrajinom, piše portal Politiko, pozivajući se na diplomate u Briselu upoznate s tim planom.
Po rečima trojice neimenovanih diplomata, lideri 27 zemalja članica EU nameravaju da pre kraja godine „daju zeleno svetlo“ za početak pregovora s Ukrajinom.
Ukrajina je u junu dobila status kandidata za članstvo u EU, a predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je u septembru u godišnjem govoru u Evropskom parlamentu rekla da je budućnost te zemlje u Uniji.
Evropska komisija u novembru treba da objavi izveštaj o napretku Ukrajine i drugih država kandidata, među kojima su i države Zapadnog Balkana i Moldavija.
Pošto izveštaj bude usvojen, Evropska komisija će izdati takvo saopštenje da će „zemljama članicama biti veoma teško da kažu: ‘Ne želimo da otvorimo pregovore’ “ s Ukrajinom, rekao je jedan diplomata koji ne želi da mu se objavi ime.
„Sadašnja pretpostavka je zaista da će Savet EU do decembra doneti odluku o otvaranju pregovora“, dodao je taj diplomata.
Ipak, odluka o otvaranju pregovora EU sa Ukrajinom donosi političke i pravne probleme, piše Politiko. Da bi počela pregovore, Ukrajina mora da ispuni niz uslova koje joj je postavila Evropska komisija, uključujući i reformu pravosuđa i suzbijanje korupcije.
Do avgusta Ukrajina je, po priznanju njene vlasti, ispunila dva od ukupno sedam uslova.
Lideri EU ipak planiraju da na samitu sredinom decembra naprave svojevrstan presedan i odobre početak pregovora čak i ako nisu ispunjeni svi uslovi za to, rekao je drugi neimenovani diplomata za Politiko.
Po njegovim rečima, formalno-pravna odluka o početku pregovora mogla bi da usledi početkom 2024.
Treći zvaničnik je rekao da će lideri Unije u decembru „poslati pozitivan signal“ o budućem prijemu Ukrajine.
Upitan za napredak Kijeva u ispunjavanju sedam kriterijuma Evopske komisije, on je rekao da je napredak ohrabrujuć, i da se u ovom trenutku problematičnim čini samo kriterijum koji se odnosi na nacionalne manjine.
List Fajnenšal Tajms s druge strane piše da bi ulazak Ukrajine u EU dao Kijevu pravo da u budžetskom periodu od sedam godina iz budžeta Unije povuče 186 milijardi evra, što bi mnoge dosadašnje korisnike budžetske pomoći Brisela prvi put pretvorilo u davaoce.
List je, kako navodi, imao uvid u internu studiju EU koja je rađena na osnovu sadašnjeg višegodišnjeg budžeta za period od 2021. do 2027. godine, a u koji je uračunat dodatni trošak koji bi izazvao prijem Ukrajine, Moldavije, Gruzije i šest zemalja Zapadnog Balkana.
Dodatni troškovi uključivanja svih devet zemalja u takozvani višegodišnji finansijski okvir EU, iznosili bi 256 milijardi evra, što bi značajno promenilo finansijski balans u Uniji, piše dnevnik.
U odnosu na sadašnji, budžet EU bi se povećao za 21 odsto na 1,47 biliona evra, što je približno 1,4 odsto ukupnog BDP svih sadašnjih članica.
Mnoge članice koje su sada zbog manje razvijenosti korisnice budžetskih sredstava, prvi put bi morale da uplaćuju u centralnu blagajnu EU. Istovremeno, veoma bi porasle uplate zemalja koje najviše pune budžet – Nemačke, Francuske i Holadije.
