Rusko Ministarstvo odbrane optužilo je London za „direktnu provokaciju” nakon što je britanski ministar oružanih snaga Džejms Hepi ohrabrio ukrajinske snage da koriste oružje koje je isporučilo UK za napad na ciljeve unutar Rusije. Svaki pokušaj da se to učini izazvao bi hitan odgovor, upozorilo je ministarstvo u saopštenju u utorak.
„Želimo da istaknemo da će direktna provokacija kijevskog režima od strane Londona na takve akcije, ukoliko to pokušaju, odmah dovesti do našeg proporcionalnog odgovora. Kao što smo upozorili, ruske oružane snage su u pripravnosti danonoćno da uzvrate dalekometnim oružjem visoke preciznosti na centre odlučivanja u Kijevu“, upozorila je vojska.
Ministarstvo je dalje saopštilo da „savetnici iz jedne od zapadnih nacija” koji se nalaze u ovim centrima „neće nužno biti problem” u donošenju odluka Rusije u vezi sa merama odmazde.
Ranije tokom dana, Heappei je rekao da Kijev može da koristi oružje koje je isporučilo UK za pokretanje napada na rusku teritoriju, odbacujući strahove da bi to dovelo do međunarodne eskalacije.
„Potpuno je legitimno da Ukrajina gađa u dubinu Rusije kako bi poremetila logistiku koja bi, ako ne bude poremećena, direktno doprinela smrti i pokolju na ukrajinskom tlu“, rekao je Hepi radiju Tajms.
Velika Britanija je među najvećim dobavljačima oružja Kijevu, ubacujući hiljade protivtenkovskih projektila u zemlju uoči velike ruske vojne operacije koja je počela krajem februara. Premijer Boris Džonson je nedavno najavio dodatnih 100 miliona funti (130 miliona dolara) paket teškog naoružanja za Kijev, koji uključuje protivvazdušno oružje, dronove i razna oklopna vozila.
Moskva je upozorila Zapad da ne povećava zalihe oružja, a ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je izjavio da se sukob zapravo pretvorio u „proki rat“ koji NATO vodi protiv Rusije. Vojska zemlje je u više navrata gađala skladišta u kojima se te zalihe skupljaju i nastaviće da to radi, rekao je on.
„Ovo oružje će biti legitimna meta za Oružane snage Rusije“, rekao je Lavrov. „Skladišta, uključujući i zapad Ukrajine, više puta su postala takva meta. Kako drugačije? NATO u suštini ide u rat sa Rusijom preko proksija i naoružava tog zastupnika. Rat znači rat.”
Rusija je napala susednu državu nakon neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma iz Minska, potpisanih 2014, i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Moskve. Protokol iz Minska uz posredništvo Nemačke i Francuske osmišljen je da otcepljenim regionima da poseban status u okviru ukrajinske države.
Kremlj je od tada zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.
