Pandemija je ozbiljno uticala na mentalno zdravlje američkih tinejdžerki, pri čemu je skoro 60% prijavilo osećaj trajne tuge ili beznađa, prema vladinoj anketi objavljenoj u ponedeljak i koja potkrepljuje ranije podatke.
Seksualno nasilje, samoubilačke misli, samoubilačko ponašanje i drugi problemi sa mentalnim zdravljem uticali su na mnoge tinejdžere, bez obzira na rasu ili etničku pripadnost, ali su devojke i LGBTK mladi prošli najgore u većini mera, prema izveštaju Centra za kontrolu i prevenciju bolesti. Više od 17.000 američkih srednjoškolaca ispitano je u razredu u jesen 2021.
Za 30 godina prikupljanja sličnih podataka, „nikada nismo videli ovakvu vrstu poražavajućih, konzistentnih nalaza“, rekla je Ketlin Etijer, direktorka CDC-ovog odeljenja za zdravlje adolescenata i škola. „Nema sumnje da nam mladi ljudi govore da su u krizi. Podaci nas zaista pozivaju na akciju.”
Istraživanje je pokazalo:
— Među devojkama, 30% je reklo da ozbiljno razmišlja o pokušaju samoubistva, što je duplo više među dečacima i skoro 60% više nego pre jedne decenije.
— Skoro 20% devojaka je prijavilo da su doživele silovanje ili drugo seksualno nasilje u prethodnoj godini, što je takođe porast u odnosu na prethodne godine.
— Skoro polovina LGBTK studenata rekla je da je ozbiljno razmišljala o pokušaju samoubistva.
— Više od četvrtine američkih Indijanaca i domorodaca Aljaske reklo je da su ozbiljno razmišljali o pokušaju samoubistva — više od drugih rasa i etničkih grupa.
— Osećaj trajne tuge i beznađa pogodio je više od jedne trećine dece svih rasa i nacionalnosti i povećao se u odnosu na prethodne godine.
— Nedavno loše mentalno zdravlje prijavila je polovina LGBTK dece i skoro jedna trećina mladih Indijanaca i Aljaske.
Rezultati odražavaju prethodna istraživanja i izveštaje, a mnogi trendovi su počeli pre pandemije. Ali izolacija, onlajn školovanje i povećano oslanjanje na društvene mreže tokom pandemije pogoršali su stvari za mnogu decu, kažu stručnjaci za mentalno zdravlje.
Rezultati „oslikavaju toliko decenija zanemarivanja mentalnog zdravlja, posebno dece“, rekao je Mič Prinštajn, glavni naučni službenik Američkog udruženja psihologa. „Samoubistvo je već decenijama drugi ili treći vodeći uzrok smrti mladih između 10 i 24 godine“, a pokušaji su obično češći kod devojaka, rekao je on.
Prinstein je primetio da su anksioznost i depresija češće kod tinejdžerki nego kod dečaka, a izolacija od pandemije je to možda pogoršala.
Potrebna je sveobuhvatna reforma načina na koji društvo upravlja mentalnim zdravljem, rekao je Prinstein. U školama decu treba učiti kako da upravljaju stresom i svađama, baš kao što ih uče o vežbanju za prevenciju fizičkih bolesti, rekao je on.
U oblastima sa niskim prihodima, gde su štetna iskustva iz detinjstva bila velika pre pandemije, krizu je pogoršao nedostatak školskog osoblja i stručnjaka za mentalno zdravlje, kažu stručnjaci.
Školski okruzi širom zemlje koristili su savezni novac od pandemije da angažuju više specijalista za mentalno zdravlje, ako mogu da ih pronađu, ali kažu da su preopterećeni i da učenici kojima je potrebna stručna nega van škole često ne mogu da je dobiju jer su terapeuti preopterećeni i imaju duge liste čekanja.
