Po prvi put u njegovoj više od 20-godišnjoj vladavini, činilo se da moć predsednika Vladimira Putina visi o koncu ovog vikenda, piše AP.
I iako su se pobunjene ruske plaćeničke snage koje su se spustile na Moskvu vratile, Putin će se boriti da projektuje sliku čoveka koji ima potpunu kontrolu, kao što je nekada imao. To bi moglo postaviti teren za dalje izazove njegovoj vladavini kod kuće i moglo bi oslabiti rusku ruku u ratu u Ukrajini.
Sa spektakularnom lakoćom i naglašenim ciljem svrgavanja ruskog ministra odbrane, Vagnerove trupe Jevgenija Prigožina ušle su u Rostov na Donu, grad od 1,1 miliona stanovnika, i zauzele tamošnji vojni štab. Zatim su nastavili stotinama kilometara (milja) na sever munjevitim maršom ka glavnom gradu, a da nisu naišli na ozbiljan otpor.
Neki su čak bili i oduševljeni — znak da je Prigožinovo pozicioniranje sebe kao neprijatelja korumpirane i nekompetentne elite odjeknulo i detalj koji neće biti izgubljen za one koji okružuju Putina u narednim danima.
„Cela ova epizoda je posijala zaista duboku anksioznost u ruskoj eliti“, rekao je Najdžel Guld-Dejvis, viši saradnik za Rusiju i Evroaziju na Institutu za strateške studije. Postupci nekadašnjeg štićenika ruskog lidera „ozbiljno poljuljaju poverenje u Putina među onima oko njega koji su važni“.
Nekoliko napetih sati, Kremlj je izgledao nemoćno dok su se Vagnerovi konvoji kotrljali Rusijom, razbijajući povremene blokade na putevima i obarajući avione koje je poslala vojska u očajničkom pokušaju da ih zaustavi.
Sa najvećim delom ruskih snaga vezanih u borbama u Ukrajini, vlasti su požurile sa šarolikom grupom trupa i policije da zaštite Moskvu, raskopale puteve, pa čak i digle u vazduh mostove kako bi usporile juriš.
Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu i načelnik Generalštaba general Valerij Gerasimov nestali su iz očiju javnosti tog odlučujućeg dana, pojačavajući osećaj slabosti i nedostatka kontrole.
U televizijskom obraćanju naciji emitovanom rano u subotu, Putin mračnog izgleda optužio je Prigožina za izdaju i uporedio situaciju sa kolapsom Ruskog carstva 1917.
Ali nekoliko sati kasnije, ruski lider je dao Prigožinu amnestiju — pod uslovom da ode u izgnanstvo u Belorusiju.
Dok je Kremlj pokušavao da taj dogovor predstavi kao mudar potez koji je pomogao da se izbegne nadolazeće krvoproliće, to je bio izuzetan kompromis za čoveka koji je nemilosrdno potiskivao svaki znak neslaganja i ponekad nasilno ućutkao neprijatelje koji su se usuđivali da ga kritikuju.
Brzo pomilovanje za Prigožina bilo je u suprotnosti sa metodičnim obračunom Kremlja protiv disidenata i kritičara rata u Ukrajini, koji su se suočili sa krivičnim gonjenjem, prisilnim izgnanstvom ili čak nasilnom smrću. Za mnoge u Putinovoj Rusiji, njegovo postupanje sa pobunom bio je znak neoprostive slabosti.
„Prigožin je pokazao da je moguće nekažnjeno zarobiti milionski grad, postavljati zahteve rukovodstvu zemlje, odbijati da se povinuje njegovim naređenjima i izvodi vojne marševe na Moskvu dok usput ubija ruske vojnike“, rekao je Viktor Alksnis, penzioner Pukovnik sovjetskih vazduhoplovnih snaga i sadašnji tvrdolinijaš koji izražava stavove koje dele mnogi ruski jastrebovi, koji su sve kritičniji prema Putinovoj vladavini i njegovom vođenju rata u Ukrajini. „Rusija se pomerila korak bliže svom konačnom i nepopravljivom kolapsu.
Udarac za Putina dolazi uz ponovljene ruske neuspehe u njegovom 16-mesečnom ratu u Ukrajini.
Guld-Dejvis je primetio da je pobuna destabilizovala vojsku i ozbiljno narušila moral trupa, otvarajući nove mogućnosti Ukrajini, koja je sada u početnim fazama svoje kontraofanzive.
„Ovo Rusi ubijaju Ruse na ruskoj teritoriji, dok Rusija pokušava da obuzda ukrajinsku kontraofanzivu“, primetio je Guld-Dejvis. „Ovo nije ono što Rusija želi u ratu.
Dok bi sporazum sa Prigožinom mogao da stavi neke Vagnerove trupe pod kontrolu Ministarstva odbrane – zahtev koji je vođa plaćenika prethodno odbio, što je ubrzalo sukob – to je mala kompenzacija za ogromnu štetu vladinoj vlasti koju je kriza nanela.
Kiril Rogov, politički analitičar koji je dugo proučavao Putinovu politiku, primetio je da je problem napravio sam ruski predsednik: on je tolerisao Prigožinovu svađu sa najvišim vojnim vođama kao deo svoje strategije da prebaci krivicu za vojne greške u Ukrajini i igra članovi elite jedni protiv drugih u očiglednom uverenju da može u potpunosti da kontroliše Prigožina.
„Golemov kreator uvek misli da se može zaustaviti i čini da izgleda sve ubedljivije kako bi uplašio druge“, napisao je Rogov u komentaru, misleći na glineno stvorenje oživelo u jevrejskom folkloru.
Putin je na kraju zaustavio Prigožina — ali po visokoj ceni.
