Kada je Boko Haram pokrenuo pobunu na severoistoku Nigerije 2010. godine, Abdulhamed Salisu se suočio sa teškom odlukom: spakovao je torbu i pobegao iz svog rodnog grada Damaska u oštećenoj državi Borno. Danas, 45-godišnji otac sedmoro dece vratio se sa porodicom u svoju domovinu, ali se suočavaju sa izazovima u okviru programa preseljenja koji nagoveštava da se sukob s islamskim militantima približava kraju.
Iako su vlasti zatvorile desetine kampova za raseljena lica, mnogi povratnici, poput Salisua, sumnjaju u bezbednost svojih nekadašnjih domova. Sukobi sa Boko Haramom, koji je od 2009. godine počeo sa oružanom borbom protiv zapadnog obrazovanja i uvođenjem šerijatskog zakona, i dalje su prisutni. Prema podacima UN, oko 35.000 civila je poginulo, a više od 2 miliona ljudi je raseljeno u severoistočnom regionu.
U državi Borno, gde više od 70% stanovništva zavisi od poljoprivrede, ekstremisti su u poslednjih godinu dana ubili mnoge farmere. U septembru su militanti izveli napad na pijacu, ubivši najmanje 100 seljana. Salisu i drugi povratnici često se oslanjaju na pomoć humanitarnih organizacija jer su im sredstva za život i dalje nedovoljna.
Sindi Mekejn, šefica Svetskog programa za hranu, tokom nedavne posete Damasku naglasila je važnost pružanja podrške povratnicima, dok vlasti u Borni tvrde da je većina mesta sada bezbedna. Međutim, analitičari upozoravaju da bi ubrzano zatvaranje kampova i prisilno preseljenje moglo dodatno ugroziti lokalno stanovništvo.
Dok Salisu i mnogi drugi povratnici nastoje da obnove svoje živote, suočavaju se sa velikim poteškoćama, uključujući nedostatak hrane i posla. S obzirom na to da je više od milion ljudi pogođeno nedavnim poplavama, humanitarna kriza u ovom regionu postaje sve ozbiljnija, a povratak u svakodnevni život ostaje dalek san.
