Ratni papa Pije XII je već 1942. znao detalje o nacističkom pokušaju istrebljenja Jevreja u holokaustu, prema pismu pronađenom u vatikanskim arhivima.
Pismo se kosi sa službenim stavom Svete Stolice da su informacije koje je Vatikan tada imao bile nejasne i neproverene.
Požutelo pismo napisano pisaćom mašinom, koje je u nedelju objavio italijanski list Corriere della Sera, vrlo je značajno jer ga je otkrio vatikanski arhivar i objavio uz podrđku zvničnika Svete Stolice.
Pismo od 14. decembra 1942. napisao je otac Loter Kunig, jezuit koji je učestvovao u antinacističkom otporu u Nemačkoj, a naslovljeno je na ličnog papinog sekretara u Vatikanu, oca Roberta Lajbera, takođe Nemca.
Vatikanski arhivar Đovani Koko rekao je da je važnost pisma „ogromna“ i da je „jedinstven slučaj“ jer pokazuje da je Vatikan imao informacije da su radni logori zapravo fabrike smrti.
U pismu Kunig poručuje Lajberu kako izvori potvrđuju da je oko 6.000 Poljaka i Jevreja dnevno ubijano u „SS-pećima“ u logoru Belzec kod Rava-Ruske, tada delu Poljske koji je nemačka okupirala, a danas je u Ukrajini.
„Novost i važnost ovog dokumenta proizlazi iz činjenice da smo sada sigurni kako je Katolička crkva u Nemačkoj poslala Piju XII tačne i detaljne vesti o zločinima nad Jevrejima“, rekao je Koko za Corriere u članku naslovljenom „Pije XII je znao“.
Na pitanje italijanskih novinara pokazuje li pismo da je Pije znao, Koko je odgovorio:
„Da, i ne samo od tada.“
U pismu se spominju još dva nacistička logra Aušvic i Dahau i iz njega proizlazi da postoje i druga pisma između Kuniga i Lajbera koja su izgubljena ili nisu još pronađena.
Pristaše Pija kažu da je radio iza kulisa kako bi pomogao Jevrejima i da se nije oglasio kako bi sprečio da se pogorša situacija za katolike u Europi koju su okupirali nacisti.
Kritičari kažu da nije imao hrabrosti da progovori o informacijama koje je imao, uprkos molbama savezničkih sila koje su se borile protiv Nemačke.
Pismo je bilo među dokumentima za koje je Koko rekao da se nesortirani čuvaju u vatikanskom Državnom arhivu i da su tek nedavno predati središnjem arhivu u kojem radi.
Suzan Braun-Felming, direktorka međunarodnih akademskih programa u američkom Memorijalnom muzeju holokausta u Vašingtonu, rekla je Rojtersu da objava pisma pokazuje da Vatikan ozbiljno shvata izjavu pape Franje da se „Crkva ne boji istorije“.
Franjo je 2019. naredio da se otvori arhivska građa iz doba Drugog svetskog rata.
„Postoji i želja i podrška za pažljivom procenom dokumenata iz naučne perspektive, bilo povoljne ili nepovoljne u onome što dokumenti otkrivaju“, rekla je.
U odgovoru putem e-maila Rojtersu, David Kertcer, dobitnik Pulicerove nagrade i autor knjige „Papa u ratu“ iz 2022, rekao je da je Koko „vrhunski, ozbiljan naučnik“.
Braun-Felming, Koko i Kercer učestvovaće na velikoj konferenciji o Piju i holokaustu sledećeg meseca na Papinskom univerzitetu Gregoriana koju sponzoriraju katoličke i jevrejske organizacije, Stejt Department. kao i izraelske i američke istraživačke grupe za holokaust.
