Peking organizuje vojne vežbe oko Tajvana

Peking organizuje vojne vežbe oko Tajvana

Kina je agresivno odgovorila na posetu američkog Kongresa Tajvanu izvodeći vojne vežbe u obližnjim vodama.

Operativna grupa fregata, bombardera i lovaca manevrisala je u blizini tajvanskih voda u potezu za koji je Narodna oslobodilačka armija rekla da ima za cilj da gađa „pogrešne signale“ koje šalju Sjedinjene Države u pokazivanju podrške Tajvanu.

U međuvremenu, kineski stelt lovac J-20 – koji se smatra pokušajem klona američkog aviona F-35 – počeće patroliranje Južnog kineskog mora u obnovljenim nastojanjima da dominira u spornim vodama, a delove polažu Indonezija, Malezija , Filipini i Vijetnam.

„Ova operacija je odgovor na nedavno često objavljivanje pogrešnih signala od strane Sjedinjenih Država o pitanju Tajvana“, rekao je portparol komande istočnog pozorišta Narodnooslobodilačke vojske Ši Jilu, ne pominjući posetioce američke zakonodavce.

„Loše akcije i trikovi SAD potpuno su uzaludni i veoma opasni. Oni koji se igraju vatrom izgoreće sami sebe“, rekao je on.
J-20, koji je najmoćniji kineski borbeni avion stelt, započeo je patroliranje Istočnim kineskim morem i Južnom kineskim morem kako bi omogućio ratnom avionu da bolje zaštiti bezbednost vazdušnog prostora Kine i pomorske interese, navodi Global Times, glasnogovornik. za komunistički režim.

Tokom sastanka u petak sa predsednikom Tajvana Cai Ing-venom, američki senator Bob Menendez, predsednik Senatskog odbora za spoljne poslove, nazvao je tehnološko čvorište „zemljom od globalnog značaja“ i njegova bezbednost ima implikacije na svet.

Tajvan proizvodi 90% svetskih vrhunskih poluprovodničkih proizvoda, što ga čini „zemljom od globalnog značaja, posledice i uticaja“, dodao je Menendez.

„Trebalo bi razumeti da bezbednost Tajvana ima globalni uticaj.“

Poluprovodnici su vitalna komponenta za električne uređaje, a nalaze se u skoro svakom obliku tehnologije koja se koristi za komunikacije, računarstvo, zdravstvo, vojne sisteme, transport, čistu energiju i bezbroj drugih.

Kina će se uvek ohrabriti kada se pominje Tajvan kao „zemlja“ i smatra da je američka podrška demokratskom ostrvu kraj njegove obale oblik mešanja u njene unutrašnje stvari.

SAD nemaju formalne odnose sa Tajvanom, ali su dugo bile njihov najvažniji podržavalac i garant njegove bezbednosti.

Tajvan radi u senci eksplicitnih kineskih ambicija da „ponovo ujedini“ ostrvo sa kopnom pod upravom Komunističke partije Kine.

Menendez je bio među dvopartijskom grupom od šest američkih poslanika koji su posetili u znak podrške demokratskom ostrvu suočenom sa stalnim pritiskom Kine.

On je priznao da je Kina bila „veoma nezadovoljna“ zbog posete, ali to neće sprečiti SAD da podrže Tajvan, sa 24 miliona stanovnika, u njegovom sporu sa Pekingom, koji vlada nad 1,4 milijarde ljudi u virtuelnoj policijskoj državi.

Tajvan je ohrabrio podršku SAD koju je ponudila Bajdenova administracija, koja je u više navrata govorila o svojoj „čvrstoj“ posvećenosti ostrvu kojim se upravlja demokratski.

To je dodatno zaoštrilo kinesko-američke odnose, a portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Džao Liđijan nazvao je posetu „snishodljivom“ i „neodgovornom“.

Džao je juče upozorio da SAD „idu pogrešnim i opasnim putem“ ne pridržavajući se principa jedne Kine.

Kineska Komunistička partija nikada nije kontrolisala Tajvan sa samoupravom, ali ipak posmatra ostrvo kao deo svoje teritorije i obećala je da će ga jednog dana zauzeti, silom ako bude potrebno.

Tajvanska vojska je u utorak objavila zvanični priručnik u kojem se civilima savetuje kako da se pripreme za potencijalnu kinesku invaziju, uključujući gde da pronađu skloništa za bombe i kako da naprave zalihe zaliha za hitne slučajeve.

Pretnje protiv ostrva postale su neprijateljskije pod Si Đinpingom, najautoritarnijim kineskim liderom u generaciji, dok je nedavna ruska invazija na Ukrajinu takođe pojačala strahove da će Kina uskoro slediti pretnje da će pripojiti svog manjeg suseda.

Vodič na 28 stranica sadrži informacije koje „šira javnost može koristiti kao smjernicu za hitne reakcije u vojnoj krizi ili prirodnoj katastrofi“, rekao je portparol ministarstva odbrane Sun Li-Fang tokom uvoda na onlajn konferenciji za novinare.

Ovo je prvi put da je tajvanska vojska objavila takav priručnik.