Strah Vašingtona u vezi sa kineskim nuklearnim arsenalom potpuno je neosnovan, rekla je portparolka kineskog ministarstva spoljnih poslova Mao Ning. Njen komentar je usledio nakon što je Njujork tajms u utorak objavio da je američki predsednik Džo Bajden tiho ažurirao Smernice za zapošljavanje u nuklearnoj industriji, preusmeravajući svoj cilj na Kinu.
Obraćajući se novinarima u srijedu, Mao je rekao da je Peking „ozbiljno zabrinut“ zbog izvještaja. „SAD su Kinu nazvale ’nuklearnom pretnjom’ i iskoristile je kao zgodan izgovor za SAD da izbegnu svoju obavezu nuklearnog razoružanja“, rekla je ona.
Mao je dodao da veličina kineskog nuklearnog arsenala „ni u kom slučaju nije na istom nivou sa SAD“, naglašavajući da Peking „sledi politiku ‘bez prve upotrebe’ nuklearnog oružja i uvek drži svoje nuklearne kapacitete na minimalnom potrebnom nivou nacionalnom bezbednošću“. Kina nema nameru da se upušta u bilo kakav oblik trke u naoružanju sa drugim državama, rekla je ona.
„SAD su glavni izvor nuklearnih pretnji i strateških rizika u svetu“, rekla je portparolka.
Pentagon je 2023. procenio da će Kina udvostručiti svoje zalihe operativnih nuklearnih bojevih glava na preko 1.000 do 2030. SAD trenutno imaju 5.550 bojevih glava, dok Rusija ima 6.255, prema procenama Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira.
Bela kuća je umanjila zabrinutost Kine, a portparol Šon Savet je opisao promenu nuklearne strategije kao rutinsko ažuriranje koje „nije odgovor ni na jedan entitet, zemlju ili pretnju“. Američki zvaničnici su, međutim, više puta opisivali Peking kao „izazov“ svetskom miru i optuživali ga za ekonomsku i vojnu prinudu u Indo-Pacifiku. Peking je zauzvrat okrivio SAD za tekuće tenzije, pozivajući Vašington da napusti „hladnoratovski mentalitet“.
