Lokalne kineske vlasti su najavile dalje ublažavanje ograničenja COVID-19, pri čemu glavni gradovi kao što su Šenžen i Peking više ne zahtevaju negativne testove za korišćenje javnog prevoza.
Blago popuštanje zahteva za testiranje na COVID-19 dolazi čak i kada dnevne infekcije virusom dostižu skoro rekordne nivoe, i nakon protesta tokom vikenda širom zemlje od strane stanovnika frustriranih rigidnim sprovođenjem antivirusnih ograničenja koja sada ulaze u četvrtu godinu, čak i kada ostatak sveta se otvorio.
Južni tehnološki proizvodni centar Šenžena saopštio je u subotu da putnici više ne moraju da pokazuju negativan rezultat testa na COVID-19 da bi koristili javni prevoz ili prilikom ulaska u apoteke, parkove i turističke atrakcije.
U međuvremenu, glavni grad Peking saopštio je u petak da negativni rezultati testa takođe nisu potrebni za javni prevoz od 5. decembra. Međutim, negativan rezultat dobijen u proteklih 48 sati i dalje je potreban za ulazak u prostore kao što su tržni centri, koji su se postepeno ponovo otvarali sa mnogi restorani i restorani koji pružaju usluge za poneti.
Ovaj zahtev je doveo do pritužbi nekih stanovnika Pekinga da iako je grad zatvorio mnoge stanice za testiranje, većina javnih mesta i dalje zahteva testove na COVID-19.
Vlada je prijavila 33.018 domaćih infekcija pronađenih u protekla 24 sata, uključujući 29.085 bez simptoma.
Pošto je ostatak sveta naučio da živi sa virusom, Kina je i dalje jedina velika nacija koja se i dalje drži strategije „nulte-COVID“ koja ima za cilj da izoluje svaku zaraženu osobu. Politika, koja je na snazi od početka pandemije, dovela je do brzog zatvaranja i masovnog testiranja širom zemlje.
Kina i dalje nameće obavezni karantin za putnike koji dolaze u zemlju, iako je njen broj zaraženih nizak u poređenju sa 1,4 milijarde stanovnika.
Nedavne demonstracije, najveće i najraširenije u decenijama, izbile su 25. novembra nakon što je u požaru u stambenoj zgradi u severozapadnom gradu Urumćiju poginulo najmanje 10 ljudi.
To je izazvalo besna pitanja na mreži o tome da li su vatrogasci ili žrtve koje pokušavaju da pobegnu blokirane zaključanim vratima ili drugim antivirusnim kontrolama. Vlasti su to demantovale, ali su smrti postale žarište frustracije javnosti.
U zemlji su bili višednevni protesti širom različitih gradova, uključujući Šangaj i Peking, a demonstranti su zahtevali ublažavanje ograničenja protiv COVID-19. Neki su zahtevali da kineski predsednik Si Đinping podnese ostavku, što predstavlja izuzetnu demonstraciju javnog neslaganja u društvu nad kojim vladajuća Komunistička partija ima skoro potpunu kontrolu.
Sijeva vlada je obećala da će smanjiti troškove i ometanje kontrola, ali kaže da će se držati „nulte COVID-19“. Zdravstveni stručnjaci i ekonomisti očekuju da će ostati na snazi najmanje do sredine 2023., a možda i do 2024. godine, dok se milioni starijih ljudi vakcinišu u pripremi za ukidanje kontrola koje sprečavaju većinu posetilaca iz Kine.
Iako je vlada priznala neke greške, za koje se okrivljuju uglavnom preterano revni zvaničnici, kritika vladine politike može rezultirati kaznom. Bivša NBA zvezda Džeremi Lin, koji igra za kineski tim, nedavno je kažnjen sa 10.000 juana (1.400 dolara) zbog kritikovanja uslova u timskim karantinskim objektima, prenose lokalni mediji.
U petak, direktor Svetske zdravstvene organizacije za hitne slučajeve dr Majkl Rajan rekao je da je agencija UN „zadovoljna“ što vidi Kinu kako popušta neka od svojih ograničenja zbog korona virusa, rekavši da je „zaista važno da vlade slušaju svoje ljude kada su ljudi u bolu“.
