Francuski predsednik Emanuel Makron, u svom prvom govoru od ponovnog izbora u nedelju, obećao je da će postati lider za sve ljude i da će se „efikasno pozabaviti“ „besom i neslogom“ biračkog tela Marin Le Pen.
Sa 90 odsto prebrojanih glasova, Makron je dobio najmanje 56 odsto glasova, dok je Le Penova desničarskog Nacionalnog mitinga dobila najmanje 43 odsto. Očekuje se da će konačni rezultati biti objavljeni u ponedeljak.
U pobedničkom govoru, koji je održao sa Marsovog polja u centru Pariza sa Ajfelovom kulom u pozadini, Makron je rekao da „više nije kandidat jednog tabora“.
„Gnev i nesloga se takođe moraju pozabaviti, to će biti moja odgovornost“, rekao je Makron, priznajući da su neki ljudi glasali za njega samo da ne bi dozvolili politički nagib udesno.
„Mislim na one koji su bili uzdržani – treba da odgovorimo na ovo“, dodao je reizabrani lider.
U svom relativno kratkom, ali emotivnom govoru Makron je obećao da će „Francusku učiniti velikom zelenom zemljom“, da će raditi na jačanju EU, da će se boriti za rodnu ravnopravnost i protiv socijalne nepravde, da će podržati ekonomiju i podsticati investicije i kreativnost.
„Imamo toliko toga da uradimo. Rat u Ukrajini je tu da nas podseti da prolazimo kroz tragična vremena u kojima Francuska mora da pokaže jasnoću svog glasa i izgradi svoju snagu u svim oblastima, i mi ćemo to učiniti“, rekao je on.
U međuvremenu, „razdor“ o kojem je Makron govorio nije dugo čekao. Neposredno pre predsednikovog govora, policija je upotrebila suzavac da rastera gomilu mladića koji su očigledno protestovali protiv njegove pobede u centralnom pariskom kvartu Šatele. Video snimci sukoba mogu se videti na društvenim mrežama.
Takođe je bilo izveštaja o protestima u drugim francuskim gradovima.
Marin Le Pen je, međutim, očigledno bila zadovoljna svojim izbornim rezultatima, što se može videti kao značajno poboljšanje u odnosu na 2017, kada je u drugom krugu izbora dobila nešto manje od 34 odsto.
Ona je svoje dostignuće nazvala „sjajnom pobedom sama po sebi” i rekla da nije imala „nema ogorčenosti ili gorčine” jer je „veliki vetar slobode mogao da se diže nad zemljom”.
