TORONTO – Istorijsko izvinjenje pape Franje preživelima u školama u Kanadi izazvalo je snažna osećanja kod mnogih jer je papa molio za oproštaj, ali nije ispunilo ono čemu su se nadali neki preživeli i domorodački lideri, piše Rojters.
Dočekan bubnjevima i plesom na tlu prvih nacija, papa je u ponedeljak rekao da mu je „duboko žao“ zbog „žalosnog zla“ i „katastrofalne greške“ „kulturnog uništenja i prisilne asimilacije“, izazvavši oduševljenje većine autohtone gomile.
Međutim, neki preživeli su rekli da je izvinjenje razočaravajuće jer nije pomenuto seksualno zlostavljanje počinjeno u školama i nisu naveli konkretnu akciju koja bi sledila ove reči.
„Nadao sam se da će on biti konkretniji u svom izvinjenju, posebno kada govori o zverstvima koja su crkve učinile nad našim narodom. I nije upotrebio reč „seksualno zlostavljanje“. To je bila jedna stvar koja me je zaista pogodila“, rekla je Rut Rulet, preživela škola u domu koja je posmatrala od kuće.
„To se dogodilo tamo. Znam to.“
Papa je takođe uznemirio neke što nije pominjao doktrinu otkrića iz 15. veka koja je opravdavala uzimanje autohtone zemlje.
„Odbacite doktrinu otkrića! Odreknite se papskih bula!“ Kukpi7 (Šef) Judi Vilson iz Neskonlith Indian Banda u Britanskoj Kolumbiji vikala je na papu nakon njegovog govora u ponedeljak.
Pored formalnog ukidanja edikta, domorodački lideri su tražili finansijsku kompenzaciju, pomoć u privođenju navodnih zlostavljača pred licem pravde, vraćanje artefakata iz Vatikanskog muzeja i objavljivanje školskih zapisa.
Pošto su ostala dva dana do papine šestodnevne turneje po Kanadi, domorodački lideri i analitičari čekaju da vide da li će se obećanja o tim pitanjima materijalizovati pre nego što se on vrati kući.
„Izvinjenje ne ublažava bol izgubljene dece koja se nikada nisu vratila kući“, rekao je Kornel Meklin, vršilac dužnosti velikog šefa Skupštine poglavica Manitobe. „Međutim, ohrabrujemo crkvu da ide napred u duhu pomirenja tako što će se konkretnim obavezama i istinskim reparacijama nastaviti dalje.
Tokom više od jednog veka, Kanada je odvojila više od 150.000 autohtone dece od njihovih porodica i odvela ih u škole za stanovanje koje su uglavnom vodile crkve, gde su mnoga bila izgladnjivana, premlaćena i seksualno zlostavljana.
Neki se nikada nisu vratili kući, što je stvarnost dovedena do izražaja otkrićima više od 1.000 sumnjivih neobeleženih grobova na ili u blizini mesta nekadašnjih škola za stanovanje prošle godine.
Dan nakon papinog govora, Marej Sinkler, koji je predsedavao kanadskom komisijom za istinu i pomirenje koja je provela šest godina istražujući škole rezidencijala, kritikovao je papino izvinjenje, rekavši da se time okrivljuju pojedinačni članovi, a ne priznaje puna uloga crkve.
Ti komentari su usledili pre nego što je papa u utorak rekao da bi Rimokatolička crkva trebalo da prihvati institucionalnu krivicu za štetu koja je naneta autohtonoj deci u školama, rekavši da je Crkvi potrebno lečenje od „branje institucije umesto traženja istine“.
Predsednik Metis Nation-a Kesidi Karon nazvao je govor u ponedeljak jednim od mnogih „odskočnih daska ka pomirenju“ — ponavljajući osećanja mnogih koji su smatrali da izvinjenje treba da bude praćeno još akcija.
Papa je u ponedeljak takođe pozvao na „ozbiljnu istragu“ o tome šta se dogodilo u školama, ne iznoseći detalje.
Istoričarka religije Univerziteta u Otavi Ema Anderson, koja se fokusira na susrete starosedelaca sa hrišćanstvom, rekla je da je pozivanje na istragu „jedan od zbunjujućih aspekata“ govora s obzirom da je Kanada već imala rad Komisije za istinu i pomirenje.
Ova primedba bi mogla da znači objavljivanje crkvenih zapisa u vezi sa školama, rekao je Anderson, što je ključni zahtev preživelih starosedelaca.
Portparol Kanadske konferencije katoličkih biskupa rekao je da, iako on ne može da govori u ime pape, njegova organizacija se obavezala da će obezbediti dokumente koji se odnose na one „sahranjene u neobeleženim grobovima“.
Henri Pitavanakvat, jedan od 22 prevodioca koji su u ponedeljak sedeli u kontrolnoj sobi i prevodili papin govor na 12 domorodačkih jezika, kaže da je osećao da reči nisu imale efekta.
„Izvinjenje mi ništa ne znači“, rekao je, prisećajući se traume svoje majke iz njenog iskustva u školi.
„To je samo još jedna reč na engleskom jeziku osim ako nije podržana nekom vrstom akcije, kao što je finansiranje koje će nam pomoći da podržimo naš jezik i kulturu.
