Poglavar jedne od najmanjih nacionalnih katoličkih zajednica na svetu – Mongolije sa 1.450 članova – rekao je u ponedeljak da će poseta pape Franje tamo pokazati koliko se daleko stiglo od kada su meštani gledali „ove smešne strance kako se mole“.
Kardinal Đorđo Marengo, Italijan koji upravlja Crkvom u ogromnoj zemlji koja se graniči sa Kinom i Rusijom, takođe je rekao da je papin 31. avgust-sept. 4 poseta će biti melem za narod koji je pretrpeo „70 godina oštre komunističke vladavine“ do pada Sovjetskog Saveza početkom 1990-ih.
„Reakcija i katoličke zajednice i šire lokalne zajednice bila je veliko čuđenje i radost i nešto uzbudljivo. Postepeno postaje sve očiglednije koliko će ova poseta biti važna i značajna“, rekao je on na konferenciji.
Franjo, koji voli da posećuje mesta u kojima su katolici manjina, sve svoje vreme će provoditi u Mongoliji u Ulan Batoru, glavnom gradu ogromne zemlje sa manje katolika od većine parohijskih crkava na mnogim mestima. Najmanja od devet parohija u Mongoliji ima samo 30 članova.
Marengo je misionar u Mongoliji više od 20 godina i priseća se svojih prvih godina.
„Postavili smo dva gera“, rekao je, koristeći mongolsku reč za prenosno kružno stanovanje nalik šatoru.
„Jedan za molitvu i jedan za aktivnosti sa decom… ljudi iz komšiluka su počeli da ulaze i posmatraju ove smešne strance koji su se molili (na mongolskom).“
„Rekli su nam da ‘osećamo da postoji nešto posebno u ovom geru’“, rekao je on.
Maregno ne bi bio privučen političkim značajem putovanja, upućujući novinare na vatikanske diplomate.
Zemlja od oko 3,3 miliona stanovnika strateški je značajna za Rimokatoličku crkvu zbog svoje blizine Kini, gde Vatikan pokušava da poboljša položaj katolika.
Mongolija, koja je bila deo Kine do 1921. godine, ima dobre odnose sa Pekingom. Diplomate kažu da bi to moglo da se koristi kao posrednik sa Kinom.
Oko 60% Mongola se izjašnjava kao religiozno. Među njima, 87,1% su budisti, 5,4% muslimani, 4,2% šamanisti, 2,2% hrišćani i 1,1% sledbenici drugih religija, prema Stejt departmentu SAD.
