Papa Franja se nada da će kubanske vlasti osloboditi i dati amnestiju ljudima koji su uhapšeni i osuđeni nakon istorijskih protesta koji su održani 2021. godine, rekao je u sredu kardinal Beniamino Stela, koji je otputovao na ostrvo kao specijalni izaslanik pape, piše AP.
Tokom akcije na Univerzitetu u Havani povodom obeležavanja 25. godišnjice posete pape Jovana Pavla II ostrvu, kardinal Stela je takođe rekao da se Katolička crkva nada da će kubanski predsednik Migel Dijaz-Kanel i američki predsednik Džo Bajden moći da održe razgovore usred trenutnih napetih odnosa između zemalja.
Stela, koja je na Kubu stigla sredinom januara i tamo će ostati do 10. februara, podsetila je na likove oca Feliksa Varele i Hozea Martija, koji se na Kubi smatraju nacionalnim herojima, i naglasila potrebu za razumevanjem među Kubancima.
Na pitanje novinara o mogućnosti da bi Katolička crkva mogla da se založi da kubanske vlasti amnestiju ljude zatvorene tokom protesta 2021, prvih u decenijama na ostrvu, Stela je rekla da je razgovarao sa papom o tom pitanju pre nego što je otputovao na Kubu.
„Crkva želi, traži, manifestovala je ovaj predlog (amnestiju)“, rekla je Stela. „Mislim da je to pitanje na stolu… Papa veoma želi da bude pozitivnog odgovora, bilo da se to zove amnestija, pomilovanje, reči mogu biti sporedne, ali važno je da mladi ljudi koji u jednom trenutku izrazili svoje misli… mogu da se vrate svojim kućama.”
Prema podacima nevladinih grupa, nakon protesta je uhapšeno oko 1.300 ljudi. Neke od demonstracija su postale nasilne, uključujući pljačku i nerede, a jedna osoba je ubijena. Vlasti su izvestile o oko 700 izrečenih kazni u vezi sa protestima, sa kaznama u rasponu od novčane kazne i rada u zajednici do 30 godina zatvora za pobunu.
Protesti su održani usred teške ekonomske krize, nestašica i nestanka struje. Grupe za ljudska prava i neke vlade, uključujući Vašington, oštro su kritikovale ostrvo zbog onoga što smatraju represijom slobodnih demonstracija Kubanaca.
U međuvremenu, Havana tvrdi da nije represirala protivnike, već samo kažnjavala nezakonite aktivnosti poput nereda, vandalizma i pobune.
Katolička crkva ima politički uticaj na Kubi i u prethodnim prilikama se uspešno zalagala za oslobođenje protivnika vlasti.
2010. godine, zahvaljujući posredovanju Katoličke crkve i španske vlade, grupa protivnika koji su bili u zatvoru od 2003. godine je oslobođena, a neki su odlučili da napuste zemlju.
Kubanska vlada optužila je grupe protiv Kastra sa sedištem na Floridi da su promovisale nerede tokom protesta 2021. putem društvenih mreža usred složene ekonomske situacije izazvane paralizom tokom pandemije i povećanjem američkih sankcija tokom administracije tadašnjeg predsednika Donalda Trampa.
