Papa Franja je u subotu dao priznanje za jednostrano kinesko imenovanje novog biskupa u Šangaju, formalno priznavši da je Peking postavio biskupa Šen Bina tri meseca nakon toga.
U svom dnevnom podnevnom biltenu, Vatikan je naveo da je Franja imenovao Šena za biskupa Šangaja, premestivši ga iz Hajmena. Saopštenje je usledilo nakon što je Sveta stolica u aprilu priznala da je saznala za Šenovo imenovanje da vodi Katoličku crkvu u Šangaju iz medijskih izveštaja.
Državni sekretar Vatikana, kardinal Pjetro Parolin, rekao je da je Franja odlučio da prihvati jednostrano imenovanje Kine za „veće dobro“ vernika u Šangaju. Ali Parolin je jasno stavio do znanja da je potez Kine prekršio „duh saradnje“ iznet u sporazumu Svete stolice i Pekinga o imenovanju biskupa iz 2018.
U komentarima vatikanskim medijima objašnjavajući papinu odluku, Parolin je rekao da je Franja odobrio Šenovo imenovanje kako bi dozvolio biskupu da vodi svoju pastvu i da „izleči kanonsku nepravilnost“ stvorenu jednostranim transferom Pekinga u aprilu, za koji je rekao da se dogodio bez učešća Svete stolice.
On je rekao da se nada da će buduća imenovanja biti obavljena u skladu sa slovom i duhom konsenzusa koji se zahtevaju u sporazumu.
„Moramo zajedno da sprečimo disharmonične situacije koje stvaraju nesuglasice i nesporazume čak i unutar katoličkih zajednica“, rekao je Parolin. „Dobra primena sporazuma je jedno od sredstava da se to učini, zajedno sa iskrenim dijalogom.
Kina i Vatikan nisu imali diplomatske odnose od 1951. godine, nakon dolaska komunista na vlast i proterivanja stranih sveštenika. Vatikan je poslednjih godina nastojao da otvori kontakte i smanji trvenja, posebno oko imenovanja biskupa.
Vatikan je ranije priznao da je sporazum iz 2018. daleko od idealnog. Regulisao je status nekoliko biskupa i otvorio put budućim nominacijama, ali ga je Kina u više navrata prekršila usred šireg opšteg gušenja verskih sloboda od strane predsednika Si Đinpinga.
Puni detalji sporazuma nikada nisu objavljeni, ali Franja je tvrdio da on ima poslednju reč u procesu imenovanja biskupa.
Peking je dugo insistirao da mora da odobri takva imenovanja kao pitanje svog nacionalnog suvereniteta. Vatikan je insistirao na papinom božanskom autoritetu da bira naslednike Hristovih apostola.
Od prekida veza Kine i Svete stolice, katolici u Kini su podeljeni između članova zvanične crkve koju je odobrila država, Patriotske katoličke asocijacije, i onih koji pripadaju podzemnoj crkvi lojalnoj papi. Procene ukupnog broja kineskih katolika kreću se između 6 i 12 miliona.
