Papa Franja imenovao je u ponedeljak prvu ženu na čelu velike kancelarije Vatikana, imenovavši italijansku časnu sestru, sestru Simonu Brambilu, za prefekta odeljenja odgovornog za sve verske redove Katoličke crkve.
Imenovanje označava veliki korak u Franjinom cilju da ženama da više rukovodećih uloga u upravljanju crkvom. Dok su žene imenovane na drugo mesto u nekim vatikanskim kancelarijama, nikada ranije nijedna žena nije imenovana za prefekta dikasterija ili kongregacije Kurije Svete stolice, centralnog organa upravljanja Katoličke crkve.
Istorijsku prirodu Brambilinog imenovanja potvrdili su Vatikanski mediji, koji su svoj izveštaj naslovili „Sestra Simona Brambila je prva žena prefekt u Vatikanu“.
Kancelarija je jedna od najvažnijih u Vatikanu. Zvanično poznat kao Dikasterij za institute posvećenog života i društva apostolskog života, odgovoran je za svaki verski red, od jezuita i franjevaca do časnih sestara milosrđa i manjih novijih pokreta.
Imenovanje znači da je žena sada odgovorna za žene koje obavljaju veći deo crkvenog posla — 600.000 katoličkih časnih sestara u svetu — kao i za 129.000 katoličkih sveštenika koji pripadaju verskim redovima.
„To bi trebalo da bude žena. Davno je trebalo da bude, ali hvala Bogu“, rekao je Tomas Grum, viši profesor teologije i verskog obrazovanja na Bostonskom koledžu koji je dugo pozivao na rukopoloženje žena za sveštenike. „To je mali korak na putu, ali simbolično, pokazuje otvorenost i novi horizont ili mogućnost.“
Grum je primetio da ništa teološki sada ne bi sprečilo Franju da imenuje Brambilu za kardinala, pošto kardinali tehnički ne moraju da budu zaređeni za sveštenike.
Imenovanje za kardinala „bilo bi automatski za šefa dikasterija da je muškarac“, rekao je on.
Ali u znak novine u imenovanju i da možda Franjo nije bio spreman da ode tako daleko, papa je istovremeno imenovao kao kovođu, ili „proprefekta“, kardinala: Anhela Fernandesa Artima, salezijanca.
U imenovanju, objavljenom u vatikanskom dnevnom biltenu, Brambila je prva navedena kao „prefekt“, a Fernandez drugi kao njen ko-lider. Teološki, čini se da je Franjo verovao da je drugo imenovanje neophodno jer šef kancelarije mora biti u mogućnosti da slavi misu i obavlja druge sakramentalne funkcije koje trenutno mogu obavljati samo muškarci.
Natalija Imperatori-Li, predsedavajuća odeljenja za religiju i filozofiju na Univerzitetu Menhetn, u početku je bila uzbuđena zbog Brambillinog imenovanja, da bi saznala da je Fransis imenovao muškog koprefekta.
„Jednog dana, molim se, crkva će videti žene kao sposobne vođe koje već jesu“, rekla je ona. „Smešno je misliti da joj je potrebna pomoć u vođenju vatikanskog dikasterija. Štaviše, sve dok su muškarci zaduženi za ovu podelu upravljanja Vatikanom, oni su upravljali muškim i ženskim verskim zajednicama.
Brambila, 59, je član verskog reda misionara Consolata i služila je kao broj 2 u odeljenju za verske redove od 2023. Ona preuzima dužnost od penzionisanog kardinala Žoaa Braza de Aviza (77).
Franjo je omogućio Brambilino imenovanje svojom reformom osnivačkog ustava Svete stolice iz 2022, koja je omogućila laicima, uključujući žene, da budu na čelu dikasterija i postanu prefekti.
Brambila, medicinska sestra, radila je kao misionar u Mozambiku i vodila je svoj red Konsolata kao pretpostavljena od 2011. do 2023. godine, kada ju je Franjo postavio za sekretara odeljenja za verske redove.
Jedan od velikih izazova sa kojim će se suočiti je sve manji broj monahinja širom sveta. Pao je za oko 10.000 godišnje u poslednjih nekoliko godina, sa oko 750.000 u 2010. na 600.000 prošle godine, prema statistikama Vatikana.
Brambilino imenovanje je najnoviji potez Franje da na primeru pokaže kako žene mogu da preuzmu vodeće uloge u katoličkoj hijerarhiji, iako im ne dozvoljavaju da budu zaređene za sveštenike.
Katolkinje su se dugo žalile na drugorazredni status u instituciji koja rezerviše sveštenstvo za muškarce.
Franjo je podržao zabranu za sveštenice i umanjio nade da bi žene mogle biti rukopoložene za đakone.
Međutim, došlo je do značajnog povećanja procenta žena koje rade u Vatikanu tokom njegovog papstva, uključujući i na rukovodećim pozicijama, sa 19,3% u 2013. na 23,4% danas, prema statističkim podacima koje prenosi Vatican Nevs. Samo u Kuriji procenat žena je 26%.
Među ženama na rukovodećim pozicijama su sestra Rafaela Petrini, prva žena generalni sekretar države Vatikan, odgovorna za zdravstveni sistem teritorije, policiju i glavni izvor prihoda, Vatikanske muzeje, koje vodi laikinja , Barbara Jatta.
Druga časna sestra, sestra Alesandra Smerili, je broj 2 u vatikanskoj kancelariji za razvoj, dok je nekoliko žena postavljeno na mesta podsekretara, uključujući francusku časnu sestru, sestru Natali Bekar, u sinodu biskupske kancelarije.
