U događaju bez presedana, papa Franja i skoro celokupno katoličko stanovništvo jedne zemlje bili su u nedelju u istoj prostoriji kada je predsedavao misom u glavnom gradu Mongolije.
Misa u Steppe Areni u Ulan Batoru bila je verski vrhunac papinog putovanja da poseti katoličku zajednicu od samo 1.450 – za koju se veruje da je najmanja na svetu po glavi stanovnika u mongolskoj populaciji od oko 3,3 miliona, većinom budista.
Većina od devet mongolskih parohija nalazi se u glavnom gradu, ali jedna u udaljenoj oblasti ima samo oko 30 članova, a crkveni zvaničnici su rekli da očekuju da prisustvuju svi koji bi mogli da stignu.
Mnogi Mongoli još uvek žive po nomadskoj tradiciji da pasu svoje životinje i u svojoj propovedi, papa je koristio tu sliku da bi preneo svoju poentu.
„Svi smo mi Božji nomadi, hodočasnici u potrazi za srećom, putnici žedni ljubavi“, rekao je on i dodao da je hrišćanska vera ugasila tu žeđ.
Nekoliko budističkih monaha u svojim odorama od šafrana prisustvovalo je misi koja je održana na mongolskom, engleskom i italijanskom jeziku.
Franjo, koji u ponedeljak odlazi u Rim nakon što je otvorio crkveni dobrotvorni i zdravstveni centar, započeo je svoj pretposlednji dan u Mongoliji na međureligijskoj službi gde je sebe nazvao jednim od „skromnih naslednika” drevnih škola mudrosti i citirao Budu.
Tamo je, deleći pozorišnu scenu sa desetak drugih verskih predstavnika, pozvao sve religije da žive u harmoniji i izbegavaju ideološki fundamentalizam koji podstiče nasilje.
Od kada je započeo putovanje, Franjo je hvalio versku slobodu u Mongoliji. Ova zemlja bez izlaza na more graniči se sa Kinom, za koju grupe za ljudska prava kažu da potiskuje verske slobode i koja ima teške odnose sa Vatikanom.
„Religije su pozvane da ponude svetu ovu harmoniju, koju sam tehnološki napredak ne može da pruži“, rekao je Franjo nakon što je saslušao obraćanja lidera koji predstavljaju mongolske budiste, muslimane, evangeliste, Jevreje, pravoslavce, mormone, hinduiste, šintoiste, bahajce i šamane.
„Braćo i sestre, danas se sastajemo kao skromni naslednici drevnih škola mudrosti. U našem susretu jedni sa drugima, želimo da podelimo veliko blago koje smo primili, zarad obogaćivanja čovečanstva koje je tako često zalutalo. njeno putovanje kratkovidnom potragom za profitom i materijalnim komforom“, rekao je on.
Franjo je citirao Budin spis koji kaže da se „mudar čovek raduje davanju“, napominjući da je to slično Isusovoj izreci „Blaženije je davati nego primati“.
Konzervativni katolici, poput biskupa Atanasija Šnajdera iz Kazahstana, osudili su papu što je prisustvovao takvim skupovima, nazivajući ih „supermarketom religija“ koji umanjuje status Katoličke crkve.
Ali papa je ponovio da pridaje veliki značaj „ekumenskom, međureligijskom i kulturnom dijalogu“. On je rekao da dijalog ne znači „zataškavanje razlika“, već traženje razumevanja i bogaćenja.
On je osudio „uskost, jednostrano nametanje, fundamentalizam i ideološka ograničenja“, rekavši da oni uništavaju bratstvo, podstiču tenzije i ugrožavaju mir.
„Ne može biti mešanja verskih uverenja i nasilja, svetosti i ugnjetavanja, verskih tradicija i sektaštva“, rekao je Franja.
„Ovo je veoma važan, značajan sastanak“, rekao je jedan od prisutnih, budistički monah Altankhu Cerenjav iz manastira Zuun Khuree Dašičoiling u Ulan Batoru.
On je religiozni vođa sveta, za nas kao Dalaj Lama, tako da ga zaista poštujem i pozdravljam ga“, rekao je on.
Mongolija je doživela oživljavanje tibetanskog budizma od raspada komunističke vlade koju je podržavao Sovjetski Savez 1990. godine, a Dalaj Lama se smatra njenim glavnim duhovnim vođom.
Međutim, Kina je u više navrata vršila pritisak na Mongoliju da ne dozvoli posetu 88-godišnjem prognanom tibetanskom lideru, nazivajući ga opasnim separatistom.
