Poseta pape Franje Papui Novoj Gvineji odvešće ga u udaljeni deo južnopacifičke ostrvske države gde je hrišćanstvo nedavni dodatak tradicionalnim duhovnim verovanjima koja su se razvijala milenijumima.
Franjo će posetiti biskupiju Vanimo na glavnom ostrvu Nova Gvineja, jednom od najudaljenijih i najugroženijih u siromašnoj i raznolikoj naciji, rekao je lokalni biskup Franjo Meli.
Zamke modernosti su retke. Za više od 120.000 ljudi koji žive u eparhiji nema tekuće vode, navodi se na crkvenom sajtu. Struja je luksuz za malobrojne koji mogu da priušte solarne panele ili prenosive generatore.
Poseta je izuzetan verski vrhunac u oblasti u koju su hrišćanski misionari stigli tek 1961. godine i gde religija koegzistira sa tradicionalnim obožavanjem predaka, animizmom i čarobnjaštvom.
Papa će se susresti sa desetak časnih sestara i sveštenika misionara iz svoje rodne Argentine tokom posete zakazane za 8. septembar. On će takođe pregledati srednju školu i krizni centar za zlostavljane žene i devojke sagrađene u crkvi.
Argentinski misionar Tomas Ravailoli, sveštenik Instituta ovaploćene reči, rekao je da je došao u eparhiju Vanimo pre 14 godina nakon što su mu pretpostavljeni rekli da postoji „velika potreba za sveštenicima“.
Dok su hrišćanske crkve pune, domorodački „običaji i tradicija su veoma ukorenjeni“, rekao je Ravailoli.
„Ljudima ponekad nije lako živeti hrišćanstvo 100% jer imaju tradicije koje su paganske“, rekao je Ravajloli.
„Ali iskreno, mislim da je hrišćanstvo ovde u Papui Novoj Gvineji veoma, veoma snažno“, dodao je on.
Papua Nova Gvineja je pretežno hrišćanska zemlja — popis stanovništva iz 2000. godine pokazao je da se 96% stanovništva poistovećuje sa religijom — ali duhovna verovanja koja su se razvila tokom 50.000 godina ljudskog stanovanja ostaju deo tkiva kulture nacije.
Majkl Mel je 65-godišnji akademik koga je kao bebu krstio jedan od prvih misionara koji je stigao do njegovog sela u zabačenom visoravni. Autohtoni čovek, rekao je da se takođe „poklapa” sa tradicionalnom duhovnošću i upozorava protiv napuštanja domorodačke kulture.
„Zapadna civilizacija je sjajna. Zapad nam je doneo čitanje i pisanje i tehnologiju i sve ostalo, ali mislim da su neke stvari bile mnogo, mnogo bolje“, rekao je Mel, dajući za primer brigu o autohtonim šumama.
Rudarstvo je proširilo ekonomsku podelu zemlje i suprotstavilo imućne protiv onih koji nemaju.
„Moramo da uravnotežimo sebe. Ne možemo tek tako odbaciti svoje znanje i u potpunosti prihvatiti zapadnu civilizaciju“, rekao je Mel.
Ali tradicionalna verovanja takođe mogu doprineti smrtonosnom plemenskom nasilju koje stvara nezabeleženu unutrašnju bezbednosnu pretnju širom zemlje, posebno optužbe za veštičarenje, poznato na lokalnim jezicima kao sanguma.
Optužbe o čarobnjaštvu obično nastaju kao reakcija na neočekivanu smrt ili bolest. Ali neki sumnjaju da oni takođe odražavaju ljubomoru i rivalstvo koje proističe iz velikih društvenih promena poslednjih decenija koje imaju više veze sa brzom modernizacijom i neujednačenim razvojem nego sa religijom.
Kako se tradicionalni luk i strele zamenjuju smrtonosnijim jurišnim puškama, danak borbi postaje smrtonosniji, a policija strahuje da su nadjačane. Plaćenici su sada takođe karakteristika onoga što su nekada bili sukobi ograničeni na plemenske rivale.
„Iako veruju u Boga i veruju u Isusa Hrista, … plaše se veštica“, rekao je biskup Meli, koji je rođen istočno od Vanima na ostrvu kod Nove Britanije.
Vlasti ne odobravaju progon navodnih veštica. Parlament je 2013. godine ukinuo Zakon o čarobnjaštvu koji je optužbu za čarobnjaštvo učinio delimičnom odbranom od optužbe za ubistvo. Međutim, studija je pokazala da su krivično gonjenje za nasilje protiv optuženih čarobnjaka i dalje retko u poređenju sa uobičajenim lovom na veštice.
Još jedan trajni izvor sukoba je vlasništvo nad zemljom. Skoro sva zemlja u Papui Novoj Gvineji je u uobičajenom vlasništvu, što znači da pripada posebnom plemenu ili grupi umesto pojedincima. Bez jasnih granica između običajnih zemalja, teritorijalni sporovi redovno dovode do nasilja.
Obojica su bili među složenom kombinacijom uzroka koji se okrivljuju za masakr u provinciji Istočni Sepik, istočno od Vanima, 17. jula kada je 30 muškaraca naoružanih puškama, sekirama, kopljima, noževima i praćkama ispaljenim naoštrenim čeličnim šipkama ubilo najmanje 26 seljana.
Četiri nedelje kasnije, policija je izvestila da je jedan osumnjičeni uhapšen. Ostali su u nadi da će ostali krivci biti pronađeni. Agencija UN za decu UNICEF saopštila je da je 395 preživelih u napadu, uključujući 220 dece, ostali beskućnici više od mesec dana kasnije jer su im kuće zapaljene.
Meli je rekao da plemensko nasilje nije problem u njegovoj biskupiji, gde je stanovništvo opisao kao „prijateljsko i mirno“.
Premijer Papue Nove Gvineje Džejms Marape uživao je u pažnji koju će papina poseta doneti njegovoj zemlji, napominjući da se 80 članova međunarodnih medija registrovalo da putuju tamo na taj događaj.
Marape je rekao da su lideri južnog Pacifika sa kojima se susreo na Forumu pacifičkih ostrva na Tongi krajem avgusta predložili slanje delegacija da se sastanu sa pontifikom.
Takođe je napomenuo da su katolici najveća hrišćanska denominacija u Papui Novoj Gvineji. Katolici su činili 26% stanovništva, prema popisu iz 2011. godine.
„Radujemo se poseti“, rekao je Marape za Asošiejted pres u glavnom gradu Tonga, Nuku’alofi.
Vatikan ističe Papuu Novu Gvineju na međunarodnoj sceni u trenutku kada se Sjedinjene Države i Kina bore oko nekadašnjeg bojišta Drugog svetskog rata za strateški uticaj.
Sjedinjene Države i bliski saveznik Australija, zabrinute zbog sve većeg uticaja Kine u južnom Pacifiku, sklopile su nove bezbednosne sporazume sa Papuom Novom Gvinejom. Najnoviji pakt Australije rešava zabrinutost Port Moresbija zbog pogoršanja unutrašnjih bezbednosnih problema. Kina takođe navodno sprovodi bilateralni policijski pakt sa Papuom Novom Gvinejom.
Vatikan. u međuvremenu, godinama radi na pokušaju da poboljša odnose sa Kinom koji su zvanično prekinuti pre više od sedam decenija kada su komunisti došli na vlast. Očekuje se da će u oktobru biti potpisan obnovljeni sporazum između Kine i Vatikana o imenovanju kineskih biskupa.
Biskup Meli je rekao da su vernici u njegovoj eparhiji začuđeni što će biti uključeni u itinerar prve posete pape Papui Novoj Gvineji od pape Jovana Pavla II 1995. godine.
„Oni su tako uzbuđeni i ljudi su puni radovanja i radosti jer je ovo istorijsko“, rekao je Meli.
„Oni ne misle da će nijedan papa u istoriji moći ponovo da dođe u Vanimo“, rekao je on.
