Sto metara ispod zemlje unutar jame u severnoj Kini, rudari vade grudve uglja pokretom prsta na pametnom telefonu, dok zemlja pokušava da tradicionalno opasan i prljav posao uvuče u digitalnu eru.
„Inteligentni rudnik“ Hongliulin u provinciji Šanksi u oblasti uglja je vodeće postrojenje u nastojanju da se modernizuje hiljade kineskih rudnika uglja, čak i kada se nacija obećava da će dostići vrhunac emisija gasova staklene bašte do 2030.
Kina je najveći svetski emiter zagađivača koji izazivaju klimatske promene, a njena obećanja da će ih obuzdati su od suštinskog značaja za održavanje globalne temperature ispod dva stepena Celzijusa.
Ali digitalizacija rudnika — koja ima za cilj poboljšanje bezbednosti i produktivnosti — pokazuje kontinuirani značaj uglja u zemlji koja je prošle godine proizvodila skoro 60 procenata svoje električne energije iz fosilnog goriva.
Pametni rudnici su uobičajeni u drugim zemljama koje proizvode ugalj kao što je Kanada, ali Kina zaostaje i sada vlada teži da postigne osnovnu digitalizaciju svih rudnika do 2035.
Tokom obilaska koji je organizovao telekomunikacioni gigant Huavej—čija tehnologija podržava promene u Hongliulinu—novinari AFP-a su videli senzore, pametne kamere i 5G relejne kutije kako ukrštaju objekat.
U kontrolnoj sobi prepunoj ekranima koji prikazuju brojeve, grafikone i slike, tehnički menadžer Vang Lei rekao je da može da prati vazduh, temperaturu i druge podatke u realnom vremenu.
Digitalizacija je „smanjila intenzitet našeg rada“, rekao je za AFP 33-godišnji električar Ruan Banlin, koji je radio u rudniku 10 godina.
Huavei je rekao da su nove metode povećale proizvodnju po smeni za skoro trećinu.
To je dobra vest za kinesku energetsku mrežu — ali ne i za planetu.
Grinpis je ove nedelje izvestio da je Peking odobrio povećanje energije uglja ove godine, dajući zeleno svetlo u prva tri meseca koliko i tokom cele 2021.
„Vidimo smanjenje broja rudnika uglja, dok se grupisanje proizvodnje povećava zajedno sa ukupnom proizvodnjom“, rekao je za AFP Ksie Venven iz nevladine organizacije.
Upitan o pametnom rudarenju, Ksie je rekao da to treba pažljivo ispitati.
„Očigledno je najbezbednija stvar koju možemo da uradimo je da ostavimo ugalj u zemlji. To važi i za klimu, kao i za druge rizike“, rekla je ona.
Prema zvaničnim podacima, Kina je na kraju 2022. imala 4.400 rudnika uglja.
Ako ispuni obećanja o emisijama, ti rudnici bi radili minimalnim kapacitetom i sa gubitkom tokom narednih decenija, navodi Greenpeace.
Ali učešće Huaveja sugeriše da se Kina kladi na to da će ugalj godinama zadržati svoj značaj u snabdevanju gorivom.
Kompanija — čiji je neto profit opao za 69 procenata u odnosu na prethodnu godinu 2022. godine — diverzifikuje se nakon što su američke sankcije zbog sajber-bezbednosti i brige o špijunaži ugrozile njeno poslovanje.
Ksu Jun, šef digitalizacije rudarstva za Huavej, rekao je da mnogi takmičari formiraju timove na terenu.
„Ulaganje u rešenja za pametno rudarstvo nije u suprotnosti sa ulaganjem Huaveja u čistu energiju“, rekla je kompanija za AFP.
„Korišćenje uglja i čiste energije širom sveta će postojati dugo vremena. Trend inteligencije u srodnim industrijama je nezaustavljiv.“
Bezbednost je glavna briga u industriji, gde je prošle godine, prema zvaničnim podacima, poginulo 245 ljudi u 168 nesreća.
Ove godine u februaru, u urušavanju rudnika na severu Kine poginulo je oko 50 ljudi.
U Hongliulinu, podaci o vađenju, lokaciji rudara i otkrivanju opasnosti su centralizovani na sistemu dizajniranom da eliminiše probleme uzrokovane ljudskom greškom i pogrešnom komunikacijom.
Umesto ljudi, roboti patroliraju i pregledaju mračne i uske podzemne hodnike.
„Sada je mnogo bolje“, rekao je električar Ruan. „Podzemni rudnik je bezbedan skoro kao i zemlja.
Menadžment kaže da je podzemni tim smanjen za 40 procenata—iako ne i ukupna radna snaga—i da samo rudari neophodnih za održavanje silaze u jamu.
„Cilj nam je da postignemo krajnji cilj potpuno bespilotnu podzemnu proizvodnju“, rekao je Ši Čao, direktor obaveštajnog odeljenja rudnika.
