UJEDINjENE NACIJE – Palestinci i mnoge muslimanske i nemuslimanske pristalice oštro se nisu složile sa Izraelom u četvrtak na hitnom sastanku Saveta bezbednosti UN zbog posete ultranacionalističkog izraelskog ministra iz kabineta svetom mestu Jerusalema, piše AP.
Palestinci su upozorili da bi to moglo da dovede do još jednog smrtonosnog ustanka, dok je Izrael to odbacio kao „nebitnu stvar“ i „nedogađaj“.
Palestinski ambasador UN-a Rijad Mansur rekao je da novi izraelski ministar za nacionalnu bezbednost Itamar Ben-Gvir, vođa naseljenika sa Zapadne obale koji crpi inspiraciju od rasističkog rabina, nije otišao da poseti lokaciju, „već da bi sledio svoj ekstremistički stav, okončati istorijski status kvo” prema kojem je Jevrejima bilo dozvoljeno da posećuju, ali ne i da se mole, otkako je Izrael zauzeo to područje u ratu 1967.
Jevrejima poznato kao Hramska gora, a muslimanima kao al-Haram al-Šarif, na arapskom jeziku Plemenito svetilište, ovo mesto je najsvetije u judaizmu, dom drevnih biblijskih hramova. Danas se u njoj nalazi džamija Al Aksa, treća najsvetija lokacija u islamu. Ova lokacija je bila poprište čestih sukoba između palestinskih demonstranata i izraelskih snaga bezbednosti.
Nazivajući Ben-Gvira „ekstremističkim ministrom jedne ekstremističke države“ koji je osuđen za podstrekavanje i poznat je po svojim „rasističkim stavovima“, Mansur je rekao da je izraelski ministar posvećen dozvoli Jevrejima da se mole u al-Haram al-Šarifu. On je pozvao Savet bezbednosti i sve zemlje da zaustave ovo i da „podrže međunarodno pravo i istorijski status kvo“, upozoravajući da će „ako oni to ne urade, naš palestinski narod hoće“.
Izraelski ambasador Gilad Erdan, koji je takođe posetio Brdo hrama kao ministar javne bezbednosti 2017. godine, kritikovao je Savet bezbednosti zbog održavanja hitnog sastanka povodom Ben-Gvirove 13-minutne posete, rekavši da je bio nenasilan i u okviru statusa kvo i njegovog pravo kao Jevrejin.
Erdan je rekao novinarima da je sazivanje sastanka „uvreda za našu inteligenciju“ i „patetično“ i da bi savet trebalo da se sastane o ratu u Ukrajini ili iranskom ubistvu demonstranata.
„Izrael nije naštetio statusu kvo i ne planira to da učini“, rekao je Erdan. „Jedina strana koja menja status kvo su Palestinske vlasti. Zašto? Jer pretvaranjem tog mesta u bojno polje… Palestinske vlasti jasno stavljaju do znanja da ne samo da je jevrejska molitva nepodnošljiva na Hramskoj gori, već i svako jevrejsko prisustvo.
„Ovo je čisti antisemitizam“, dodao je on.
Khaled Khiare, pomoćnik generalnog sekretara UN-a za politička pitanja i pitanja izgradnje mira, izvijestio je savjet na početku sastanka, rekavši da posjeta Ben-Gvira nije bila praćena ili praćena nasiljem. Ali, rekao je, „to se smatra posebno zapaljivim“, s obzirom na ministrovo „prošlo zalaganje za promene u statusu kvo“.
Poseta je izazvala široku osudu u regionu i na međunarodnom nivou „kao provokacija koja je rizikovala da izazove dalje krvoproliće“, rekao je on.
Khiare je rekla da će se napori UN za deeskalaciju situacije nastaviti i da „lideri na svim stranama imaju odgovornost da smanje vatru i stvore uslove za smirenje“.
U septembru 2000. godine, Arijel Šaron, tadašnji izraelski opozicioni lider, posetio je Brdo hrama, što je pomoglo da se izazovu sukobi koji su doveli do punopravne palestinske pobune poznate kao Druga intifada. Savet bezbednosti je osudio Šaronovu posetu, koju je nazvao „provokacijom“.
Nedavno, u aprilu 2021., sukobi između izraelskih snaga bezbednosti i palestinskih demonstranata u i oko lokacije takođe su podstakli 11-dnevni rat sa Hamasom, koji kontroliše pojas Gaze.
Mansur je rekao savetu da Palestincima „ponestaje strpljenja“ i rekao da upornost Izraela „ne vodi ka predaji, već u ustanku“.
On je pozvao sve one koji su posvećeni međunarodnom pravu i miru da deluju sada i „ne žale kada se vatra proširi van kontrole“.
Kada je Ben-Gvir u utorak posetio brdo hrama, opisao ga je kao „najvažnije mesto za jevrejski narod” i osudio ono što je nazvao „rasističkom diskriminacijom” protiv poseta Jevrejima tom mestu.
Sa islamskim svetilištem Kupola na steni u pozadini i mašući prstima u kameru, rekao je da će se posete nastaviti. Što se tiče pretnji militantne grupe Hamas u Gazi, Ben-Gvir, poznat po svojoj antiarapskoj retorici i provokativnim potezima, rekao je u video snimku snimljenom tokom posete: „Izraelska vlada se neće predati ubilačkoj organizaciji, podlom teroristička organizacija“.
Svi članovi Saveta bezbednosti izrazili su zabrinutost zbog njegove posete — i potencijalnih posledica.
Zamenik američkog ambasadora Robert Vud istakao je čvrstu podršku predsednika Džoa Bajdena „istorijskom statusu kvo“ na svetim mestima u Jerusalimu, posebno na „Haram Al-Šarif/Hramovska brda“. On je dodao da državni sekretar Entoni Blinken poziva sve strane da „pokažu uzdržanost, uzdrže se od provokativnih akcija i retorike“.
On je rekao da su Sjedinjene Države, koje su najbliži saveznik Izraela, primetile platformu premijera Benjamina Netanjahua u kojoj se poziva na očuvanje statusa kvo, rekavši da „očekujemo da vlada Izraela sledi tu obavezu“.
Vud je naglasio da se mora sačuvati mogućnost rešenja dve države za decenijama star izraelsko-palestinski sukob, „i moramo da obezbedimo da svi Izraelci i Palestinci uživaju jednake mere slobode, pravde, bezbednosti i prosperiteta.
