Međunarodni sud pravde sa sedištem u Hagu, poznat i kao Svetski sud, je najviši sud UN koji se bavi sporovima između država. Njegove presude su obavezujuće, iako MSP nema ovlašćenja da ih sprovodi.
Glasanje u petak ipak predstavlja izazov za budućeg izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, koji je u četvrtak preuzeo dužnost na čelu tvrdo desničarske vlade koja uključuje stranke koje se zalažu za pripajanje okupiranih zemalja Zapadne obale.
Izrael je u ratu 1967. zauzeo Zapadnu obalu, Gazu i istočni Jerusalim – područja koja Palestinci žele za državu. Mirovni pregovori su prekinuti 2014.
„Došlo je vreme da Izrael bude država koja podleže zakonu i da bude odgovoran za svoje zločine protiv našeg naroda“, rekao je Nabil Abu Rudejne, portparol palestinskog predsednika Mahmuda Abasa.
Izraelski zvaničnici još nisu komentarisali glasanje. Osudio ga je izaslanik Izraela u UN Gilad Erdan pre nego što je održana kada je jevrejska subota počela.
Visoki palestinski zvaničnik Husein al-Šeik rekao je na Tviteru da glasanje „odražava pobedu palestinske diplomatije“. Za usvajanje zahteva glasalo je 87 članova; Izrael, Sjedinjene Države i 24 druge članice glasale su protiv; a 53 su bila uzdržana.
Palestinci imaju ograničenu vlast na Zapadnoj obali, a istočni Jerusalim je anektirao Izrael u potezu koji nije međunarodno priznat. Većina zemalja smatra da su njegova naselja na tim teritorijama nelegalna, što Izrael osporava pozivajući se na biblijske i istorijske veze sa zemljom, kao i na bezbednost.
Generalna skupština UN zatražila je od MSP-a da da savetodavno mišljenje o pravnim posledicama izraelske „okupacije, naseljavanja i aneksije… uključujući mere usmerene na promenu demografskog sastava, karaktera i statusa Svetog grada Jerusalima, kao i od njegovog usvajanja srodnih diskriminatornih zakona i mera“.
Nova izraelska vlada obećala je da će ojačati svoja naselja na Zapadnoj obali, ali Netanjahu nije dao nikakve naznake o bilo kakvim neposrednim koracima ka njihovom pripajanju.
