Pakistan će razmotriti plan da protera još stotine hiljada Avganistanaca koji godinama žive u toj zemlji, saopštilo je u četvrtak ministarstvo spoljnih poslova, poslednje u višemesečnom suzbijanju vladinih pritisaka na migrante bez dokumenata.
Plan je još uvek u izradi, rekla je novinarima portparolka Ministarstva spoljnih poslova Mumtaz Zahra Baloh — i vlada bi ga na kraju mogla odbaciti.
To bi označilo „drugu fazu“ „Plana za ilegalnu repatrijaciju stranaca“ i uključivalo bi osobe kojima su dati identifikacioni dokumenti poznati kao „kartice avganistanskog državljana“ da legalizuju svoj boravak u Pakistanu na ograničeno vreme.
„U ovoj fazi, nemam datum da podelim sa vama“, rekla je ona na nedeljnom brifingu u glavnom gradu Islamabadu, dodajući da će o akciji biti objavljeno „u odgovarajuće vreme“.
Pakistanski napad na migrante bez dokumenata izazvao je oštre kritike Ujedinjenih nacija, humanitarnih agencija i grupa za ljudska prava.
Otkako su deportacije počele, procenjuje se da se 600.000 Avganistanaca vratilo u Avganistan. Nakon što su hiljade dnevno vraćale nazad, deportacije su se usporile i činilo se da su zaustavljene poslednjih meseci.
U srijedu, nakon posjete šefa Agencije UN-a za izbjeglice Filipa Grandija, Islamabad je objavio da je produžio boravak za 1,45 miliona avganistanskih izbjeglica koje borave u zemlji.
Tokom svoje posete, Grandi je pozdravio ono što je opisao kao suspenziju deportacija od strane pakistanske vlade.
Međutim, Baloch je negirao da je to bio slučaj i rekao da nije bilo suspenzije u borbi protiv migranata koja cilja na one koji nemaju validne papire. Deportacije uključuju samo one koji su u Pakistanu ilegalno – i sprovode se na „human način“, rekao je Baloch.
Ona je insistirala da avganistanske izbeglice koje žive ovde ne moraju da brinu jer je njihov boravak sada potrošen.
Amnesti internešenel saopštio je u četvrtak da pozdravlja odluku Islamabada da produži jednogodišnji boravak. Thiagi Ruvanpathirana, regionalni istraživač grupe za južnu Aziju, pozvao je Pakistan da „proširi ovu liniju spasa na sve avganistanske izbeglice u Pakistanu“.
Ona je takođe pozvala Pakistan da zvanično suspenduje „Plan za ilegalnu repatrijaciju stranaca“ i da nadmaši sve prisilne povratke Avganistanaca u zemlji.
Pakistan je dugo bio domaćin za oko 1,7 miliona Avganistanaca, od kojih je većina pobegla tokom sovjetske okupacije njihove zemlje 1979-1989. Više od pola miliona drugih pobeglo je iz Avganistana nakon talibanskog preuzimanja vlasti 2021. godine, dok su hiljade čekale u Pakistanu na preseljenje u Sjedinjenim Državama i drugde.
Baloch je takođe pozvao međunarodnu zajednicu da ubrza proces preseljenja hiljada Avganistanaca koji su pobegli od talibanskog preuzimanja vlasti, od kojih je većina još uvek u Pakistanu, rekla je ona.
Ovi Avganistanci su očajnički čekali da se njihovi zahtevi za vizu obrađuju kako bi mogli da odu u Sjedinjene Države, Kanadu, Ujedinjeni Kington, Nemačku, Australiju, Italiju i nekoliko drugih zemalja.
Kašnjenje u preseljavanju dovelo je ove Avganistance u ranjivu poziciju, boreći se sa ekonomskim teškoćama i nedostatkom pristupa zdravstvenim, obrazovnim i drugim uslugama u Pakistanu.
Činilo se da su Balohove primedbe zatekle Ministarstvo za izbeglice i repatrijaciju Avganistana.
Abdul Mutalib Hakani, portparol Ministarstva za izbeglice, rekao je da su preko zvaničnih kanala čuli da su deportacije zaustavljene. On je rekao da nijedna avganistanska izbeglica nije prisilno deportovana iz Pakistana — bez obzira da li su imali ispravne dokumente ili ne — i da nije bilo izveštaja o hapšenjima u susednoj zemlji u poslednja 24 sata.
Hakani je apelovao na vladu Islamabada da Avganistancima da dovoljno vremena da na uredan način napuste Pakistan i da nema prisilnih deportacija.
„Naš drugi zahtev je da se naša avganistanska braća dobrovoljno vrate u svoju zemlju“, rekao je on. „Sada je mir u zemlji… izbeglice treba da se vrate u svoju zemlju.“
