TOKIO – Rast japanskog izvoza naglo je usporen u decembru, pošto su pošiljke u Kinu pale po prvi put u poslednjih sedam meseci, izazivajući strah od daljeg usporavanja globalne ekonomije i spoljne potražnje za japanskim pošiljkama, prenosi Rojters.
Izvoz je u decembru porastao 11,5% na godišnjem nivou nakon povećanja od 20% u novembru, što predstavlja najsporiji rast od početka 2022. godine, povučen padom prodaje automobila, auto delova i mašina za proizvodnju čipova u Kini, Podaci Ministarstva finansija (MF) pokazali su u četvrtak.
Slabi podaci razbijaju nade kreatora politike u izvoz vođen oporavkom od pandemije, stavljajući veći pritisak na vladu da ubedi japanske firme da ubrzaju povećanje plata kako bi se povećala domaća tražnja.
Izvoz u Kinu, najvećeg trgovinskog partnera Japana, pao je u vrednosti od 6,2% u odnosu na isti period prethodne godine, a u decembru za 24% u obimu.
„Neočekivano zastoj kineske ekonomije došao je pored usporavanja u Evropi i Americi. U najgorem slučaju, to bi moglo da nanese udarac japanskom izvozu, što bi zauzvrat moglo da utiče na japansku fabričku proizvodnju i kapitalne izdatke“, rekao je Acuši Takeda, šef ekonomista na ITOCHU istraživačkom institutu.
„Japan tada ne bi imao drugog izbora nego da se okrene domaćoj tražnji kako bi nadoknadio zastoj. U tom smislu, prolećni razgovori o platama između radnika i menadžmenta imaju ključ da se vidi da li će privatna potrošnja izdržati kako bi podstakla dobar ekonomski rast.“
Ekonomska aktivnost u Kini je otežana talasom zaraza COVID-19 nakon što je vlada počela da ukida kontrolu „nulte COVID-19“ u decembru.
Iako se očekuje da će najnoviji talas infekcija izbledeti do proleća u Kini, biće potrebno vreme da se druga najveća svetska ekonomija vrati na nivoe pre pandemije, a rizici od daljih talasa COVID-a ostaju, rekao je Takeda.
Podaci o trgovini takođe su istakli izazov zemlje sa nedostatkom resursa koja se u velikoj meri oslanja na uvoz roba i energije.
Uvoz je porastao za 20,6% u vrednosti, predvođen naftom, ugljem i tečnim prirodnim gasom, što je dovelo do inflacije koja će podići troškove života i cene poslovanja, potencijalno šteteći tražnji u privredi.
Porast izvoza i uvoza uglavnom je bio u skladu sa prognozama ekonomista u anketi Rojtersa.
Kao rezultat toga, decembarski trgovinski deficit dostigao je 1,45 biliona jena (11,29 milijardi dolara), produžavajući niz deficita na 17 meseci.
Tokom cele 2022. godine, Japan je zabeležio trgovinski deficit od 19,97 biliona jena, drugi uzastopni godišnji manjak i najveći od 1979. godine.
