Pad cene koke, glavnog sastojka kokaina, doprinosi nesigurnosti hrane u Kolumbiji i izaziva raseljavanje, jer ljudi napuštaju područja koja zavise od ilegalnih useva, prema internom izveštaju Ujedinjenih nacija, prenosi Rojters.
Istorijski gledano, usevi koke su pružali bolje prihode od legalnih alternativa hiljadama seoskih kolumbijskih porodica, a grupe koje se bave trgovinom drogom često snose troškove transporta, đubriva i drugih zaliha.
Sada farmeri koji uzgajaju koku nemaju kupce za lišće ili bazu koke što dovodi do ekonomskih poteškoća usred visoke inflacije, prema internoj prezentaciji Svetskog programa za hranu Ujedinjenih nacija (VFP).
„Nema gotovine za kupovinu hrane i inflacija (cene hrane) raste“, kaže se u prezentaciji od juna.
VFP je potvrdio poreklo dokumenta.
Prekomerna ponuda koke – uključujući produktivnije biljke i rekordne useve – doprinosi krahu, zajedno sa sporim rastom ruta trgovine i novim uzgojem koke u Gvatemali, Hondurasu i Meksiku, navodi se u prezentaciji.
Drugi razlozi za pad cena koke uključuju teritorijalne sporove između grupa za krijumčarenje i uvoz sintetičkog opioidnog fentanila u Sjedinjene Države, glavnog potrošača kokaina, dodaje se.
Oko 400.000 porodica širom zemlje oslanja se na prihod povezan sa uzgojem koke, navodi se u prezentaciji, dodajući da su tržišta koke paralizovana u kolumbijskim provincijama, uključujući Narino, Putumajo i Norte de Santander, između tri meseca do godinu dana.
Vlada će poslati po 2 miliona pezosa (oko 487 dolara) za nešto više od 77.000 porodica kao deo postojećeg programa zamene nelegalnih useva, rekao je Valerin Saurit, savetnik predsedničke inicijative Zero Hunger, dodajući da će vlada raditi na izgradnji održive ekonomije opcije za pogođene zajednice u srednjoročnom periodu.
„To nije samo zamena useva, već i ekonomije“, rekao je Saurit.
Cene koke trenutno su na oko 30 odsto svojih ranijih nivoa, rekla je Elizabet Dikinson, viši analitičar Međunarodne krizne grupe u Kolumbiji, dodajući da ruralna područja zbog toga trpe „potpuni ekonomski kolaps“.
Kilogram baze koke je ranije mogao da košta oko 975 dolara u Narinu, ali bi sada koštao oko 240 dolara ako bi se kupci uopšte mogli naći, rekao je Dikinson, dodajući da se lokalne privrede u oblastima za uzgoj koke – uključujući prodavnice i drugu trgovinu – oslanjaju na na prihode od useva.
„Ovo je stvorilo ne samo ekonomsku krizu, već, iskreno, i humanitarnu krizu“, rekao je Dikinson.
