Pre tačno dvadeset godina, 26. decembra 2004. godine, cunami izazvan razornim zemljotresom jačine 9,1 stepen Rihterove skale pogodio je obale Indijskog okeana, odnoseći oko 230.000 života u desetak zemalja. Među pogođenima bio je i Jusuf Ansari, tada dečak koji se igrao kriket na plaži u Tamil Naduu. Danas, kao 32-godišnji vozač motorne rikše, Ansari se seća tog sudbonosnog dana s dubokom nelagodom: „Sve se dogodilo tako brzo, talasi su preplavili sve pred sobom.“
Najviše pogođenih u Indiji bilo je u državi Tamil Nadu, gde je život izgubilo gotovo 7.000 ljudi. Grad Nagapatinam, epicentar tragedije, još uvek nosi ožiljke katastrofe. Mnoge porodice, poput ribara A. Subramaniama i njegove supruge Gandhimathi, i dalje žive s nezamislivim gubitkom svojih najmilijih.
Vlada je u godinama nakon cunamija, uz podršku međunarodnih organizacija, sprovela obnovu i izgradnju novih stambenih objekata s neophodnom infrastrukturom. Takođe su postavljeni peščani i kameni nasipi kako bi se zaštitile obale. Međutim, ribari ističu da su potrebna dalja rešenja za jačanje sigurnosti priobalnih zajednica.
U gradu Velankani podignuta je spomen-kula u znak sećanja na žrtve. Ove godine, ribarske organizacije planiraju minut ćutanja i komemoracije u čast stradalih, dok preživeli obnavljaju sećanja na tragediju koja je zauvek promenila njihove živote.
Dvadeset godina kasnije, iako je obnovljen deo infrastrukture i uvedene mere zaštite, bol zbog izgubljenih života i dalje prožima zajednice, a tragovi katastrofe ostaju deo svakodnevice mnogih u Indiji.
