Nesreću helikoptera u kojoj je ubijen iranski predsednik Ebrahim Raisi izazvalo je loše vreme i letelica koja je imala dva putnika više nego što je trebalo, javila je novinska agencija Fars pozivajući se na bezbednosne izvore.
Raisi se vraćao sa sastanka sa predsednikom Azerbejdžana Ilhamom Alijevim 19. maja kada se njegov helikopter srušio u planinama, pri čemu su svi u avionu poginuli. Spasioci su zbog lošeg vremena stigli na mesto nesreće tek narednog dana.
„Bezbednosne i obaveštajne agencije su završile istragu o incidentu i uverene su da je reč o nesrećnom slučaju“, rekao je Fars u sredu, pozivajući se na dobro obavešten izvor iz vlade.
Raisijeva smrt izazvala je strah od regionalnog rata, jer su SAD bile zabrinute da će Iran okriviti Izrael. Američki državni sekretar Antoni Blinken pogoršao je stvari rekavši da je Irancima „verovatno bolje“ bez Raisija, čak i kada je uputio zvanično saučešće Teheranu.
Zvanična istraga je ispitala 30.000 ljudi, ali nije pronašla znakove ljudske greške ili sabotaže, navodi Fars. Istražitelji su zaključili da je Raisijev helikopter Bell 212 američke proizvodnje bio pretežak, sa dva putnika više nego što su sigurnosni protokoli dozvoljavali.
Kada je pilot naišao na nasip magle na povratku u Tabriz, pokušao je da poleti iznad njega, ali motori nisu imali dovoljno snage. Letelica je zatim udarila u planinu koju je zaklonila magla, navodi se u zvaničnom izveštaju.
Istražitelji su takođe okrivili činjenicu da je Raisi kasnio sa rasporedom, što je značilo da su se magla i kiša pomerili na njegovu putanju leta. Iranski lider je doleteo na granicu sa Azerbejdžanom, oko 200 km severo-severoistočno od Tabriza, kako bi zajedno sa svojim azerbejdžanskim kolegom otvorio branu hidroelektrane na reci Aras.
U nesreći je poginulo osam ljudi, uključujući posadu, Raisija, ministra spoljnih poslova Hoseina Amir-Abdolahijana, guvernera Istočnog Azerbejdžana Malika Rahmatija i imama Mohameda Ali Al-Hašema, predstavnika vrhovnog vođe ajatolaha Ali Hamneija u Tabrizu.
Nakon pada, Iran je raspisao vanredne predsedničke izbore. Masud Pezeškijan, koji se smatra relativno umerenim, pobedio je u drugom krugu u julu sa 53,3% glasova, pobedivši konzervativnijeg Saida Džalilija, koji je dobio 44,3%.
