Leto 2024. bilo je najtoplije na Zemlji do sada, što je činilo još verovatnijim da će ova godina biti najtoplija koju je čovečanstvo izmerilo, izvestila je u petak evropska klimatska služba Kopernikus.
A ako ovo zvuči poznato, to je zato što su rekordi koje je globus srušio postavljeni tek prošle godine jer klimatske promene izazvane ljudskim faktorom, uz privremeni podsticaj El Ninja, nastavljaju da povećavaju temperature i ekstremne vremenske prilike, rekli su naučnici.
Severno meteorološko leto — jun, jul i avgust — je u proseku iznosilo 16,8 stepeni Celzijusa (62,24 stepena Farenhajta), prema Koperniku. To je 0,03 stepena Celzijusa (0,05 stepeni Farenhajta) toplije od starog rekorda iz 2023. Kopernikovi zapisi sežu do 1940. godine, ali američki, britanski i japanski zapisi, koji počinju sredinom 19. veka, pokazuju da je poslednja decenija bila najtoplija od vršena su redovna merenja i verovatno za oko 120.000 godina, prema nekim naučnicima.
Avgusti 2024. i 2023. godine bili su najtopliji na globalnom nivou sa 16,82 stepena Celzijusa (62,27 stepeni Farenhajta). Jul je bio prvi put u više od godinu dana da svet nije postavio rekord, malo iza 2023. godine, ali pošto je jun 2024. bio mnogo topliji od juna 2023, ovo leto je u celini bilo najtoplije, rekao je direktor Kopernikusa Karlo Buontempo. .
„Oni trezveni brojevi ukazuju na to kako klimatska kriza jača svoj stisak nad nama“, rekao je Stefan Ramstorf, klimatski naučnik sa Potsdamskog instituta za istraživanje klime, koji nije bio deo istraživanja.
To je znojav jer je sa visokim temperaturama tačka rose — jedan od nekoliko načina za merenje vlažnosti vazduha — verovatno bila na ili blizu rekordno visoka ovog leta za veći deo sveta, rekao je Buontempo.
Do prošlog meseca Buontempo je, kao i neki drugi klimatski naučnici, bio na ogradi oko toga da li će 2024. oboriti najtopliji godišnji rekord postavljen prošle godine, uglavnom zato što je avgust 2023. bio toliko topliji od proseka. Ali onda se ovaj avgust 2024. poklopio sa 2023., čineći Buontempo „prilično sigurnim“ da će ova godina biti najtoplija u istoriji.
„Da 2024. ne bi postala najtoplija zabeležena, moramo da vidimo veoma značajno hlađenje pejzaža u preostalih nekoliko meseci, što u ovoj fazi ne izgleda verovatno“, rekao je Buontempo.
Sa prognoziranom La Ninjom – privremenom prirodnom zahlađenjem delova centralnog Pacifika – poslednja četiri meseca u godini možda više neće biti rekorderi kao većina proteklih godinu i po dana. Ali verovatno nije dovoljno kul da spreči 2024. da obori godišnji rekord, rekao je Buontempo.
Ovo nisu samo brojevi u knjizi rekorda, već vreme koje šteti ljudima, rekli su klimatski naučnici.
„Sve ovo dovodi do još veće bede širom sveta jer mesta kao što je Feniks počinju da se osećaju kao roštilj na visokoj visini sve duže i duže u godini“, rekao je dekan Univerziteta u Mičigenu za zaštitu životne sredine i klimatski naučnik Džonatan Overpek. Grad u Arizoni je ove godine imao više od 100 dana vremena od 100 stepeni Farenhajta (37,8 stepeni Celzijusa). „Sa dužim i ozbiljnijim toplotnim talasima na nekim mestima dolaze i teže suše, a na nekima intenzivnije kiše i poplave. Klimatske promene postaju previše očigledne i preskupe da bismo ih ignorisali.“
Dženifer Frensis, klimatski naučnik u Centru za istraživanje klime Vudvel u Kejp Kodu, rekla je da je došlo do poplave ekstremnih vrućina, poplava, šumskih požara i jakih vetrova koji su nasilni i opasni.
„Poput ljudi koji žive u ratnoj zoni sa stalnim udaranjem bombi i zveckanjem oružja, postajemo gluvi na ono što bi trebalo da budu zvona za uzbunu i sirene za vazdušni napad“, rekao je Fransis u mejlu.
Dok je deo prošlogodišnje rekordne toplote prouzrokovao El Ninjo — privremeno prirodno zagrevanje delova centralnog Pacifika koje menja vreme širom sveta — taj efekat je nestao i pokazuje da je glavni pokretač dugoročne klimatske promene izazvane ljudima od sagorevanja uglja, nafte i prirodnog gasa, rekao je Buontempo.
„Zaista nije iznenađujuće što vidimo ovo, ovaj toplotni talas, što vidimo ove temperaturne ekstreme“, rekao je Buontempo. „Obavezno ćemo videti više.“
