Huan Gvaido je bio lice napora Venecuelanaca da obnove svoju demokratiju otkako je izašao na ulice da ospori vladavinu predsednika Nikolasa Madura početkom 2019.
Ali 39-godišnji bivši šef zakonodavnog tela zemlje, Narodne skupštine, rizikuje da bude gurnut u stranu od strane nekih njegovih nekadašnjih saveznika koji smatraju da njegovo vođstvo opozicije ne funkcioniše i da treba da pronaći bolji način da se povežete sa razočaranim biračima uoči predsedničkih izbora 2024.
Tri od četiri glavne opozicione stranke koje čine takozvanu privremenu vladu glasale su u četvrtak da zameni Gvaida sa vođstvom odbora.
Gvaido, koji se bori za svoju političku budućnost, upozorio je da bi takav potez bio neustavan i da bi otvorio vrata priznavanju Madurove „diktature“.
Ali bivši poslanici — koji su izabrani u Narodnu skupštinu 2015. godine, ali su im mandati istekli pet godina kasnije, a sada funkcionišu kao simbolična senka Madurovog zakonodavnog tela koje je držalo pečat — išli su napred i odobrili tu meru sa 72 prema 23 glasa. Očekuje se da će se drugo glasanje za ratifikaciju odluke održati narednih dana
„Proces koji smo započeli u januaru 2019. je oslabio i više se ne doživljava kao prava opcija za promene“, navela je grupa opozicionih lidera u saopštenju u sredu. „Ova zemlja zahteva nove puteve koji će nam pomoći da se vratimo demokratiji.
U januaru 2019. godine, Narodna skupština, koju je tada kontrolisala opozicija, glasala je za prestanak priznavanja Madura za predsednika nakon što je nekolicini najboljih potencijalnih protivnika zabranjeno da se kandiduju protiv njega. Zatim je imenovao Gvaida, poslanika u pozadini koji je bio jedan od retkih lidera u svojoj partiji Narodna volja koji je izbegao hapšenje ili progon, da bude „privremeni predsednik“ nacije u skladu sa redosledom sukcesije koji je naveden u ustavu Venecuele.
Sjedinjene Države i desetine vlada u Evropi i Latinskoj Americi brzo su priznale Gvaida kao legitimnog lidera Venecuele. Ali njegova privremena vlada nije bila u stanju da preuzme kontrolu nad bilo kojom državnom institucijom i, što je najvažnije, nije uspela da pridobije vojsku.
U međuvremenu, Maduro je samo ojačao svoj stisak na vlasti, čak i kada obični Venecuelanci pate od visoke inflacije, sve većeg siromaštva i široko rasprostranjene nestašice koje su pogoršale američke naftne sankcije.
Džef Remzi, analitičar Venecuele u Vašingtonskoj kancelariji za Latinsku Ameriku, rekao je da predlog za preoblikovanje privremene vlade odražava napore opozicije da se prilagodi rastućoj frustraciji Venecuelanaca. U istraživanju javnog mnjenja koje je u novembru sproveo jedan od vodećih univerziteta u zemlji, 57% Venecuelanaca je reklo da bi privremenu vladu trebalo raspustiti, a samo 6% je reklo da bi glasalo za Gvaida u slučaju predizbora kako bi se videlo ko bi se kandidovao protiv Madura ako bi on odlučiti da se kandiduje za treći mandat, kao što se očekivalo.
„Venecuelanci su prešli sa eksperimenta privremene vlade“, rekao je Remzi. „Ovaj predlog je priznanje šire opozicije da moraju da pronađu načine da se ponovo povežu sa stanovništvom osim jednostavnog sedenja, prekriženih ruku i čekanja da se vojska isključi od Madura.
Marijano de Alaba, analitičar iz Venecuele u istraživačkom centru Međunarodna krizna grupa, rekao je da bi uklanjanje Gvaida sa njegove funkcije učinilo da predizbori budu konkurentniji jer neće imati toliki pristup sredstvima i mašinama privremene vlade.
„Oni pokušavaju da zatvore ovo poglavlje jer opozicija traži novog lidera“, rekao je de Alba.
Gvaido je zvanično izgubio poziciju šefa Narodne skupštine početkom 2021. godine, kada je istekao petogodišnji mandat parlamenta. Ali opozicione stranke bojkotovale su izbore za Kongres koje je te godine organizovala Madurova vlada, a umesto toga, poslanici izabrani 2015. nastavili su da donose zakone paralelno sa Narodnom skupštinom koju kontroliše Maduro.
Ranije ovog meseca, Gvaido je zatražio od opozicije da mu produži mandat lidera privremene vlade za još godinu dana. Ali u sredu je 67 opozicionih poslanika potpisalo izjavu u kojoj se navodi da će glasati za promenu načina na koji privremena vlada funkcioniše.
Jedan od predloga koji kruže poziva na stvaranje komisije sastavljene od opozicionih zakonodavaca koja će promovisati tranziciju ka demokratiji, baviti se saradnjom sa stranim vladama i štititi imovinu venecuelanske vlade u inostranstvu.
Ta prekomorska imovina uključuje rafineriju nafte Citgo sa sedištem u Hjustonu, nad kojom je kontrola predata menadžerima koje je imenovala opozicija nakon što je Trampova administracija povukla priznanje Madurove vlade. Citgo se bori protiv tužbi poverilaca venecuelanske vlade koji žele da zaplene njegovu imovinu u Sjedinjenim Državama kao kompenzaciju za neplaćene dugove koje je prikupila Madurova administracija.
Sednica prelazne skupštine u četvrtak održana je praktično pošto su mnogi opozicioni političari pobegli iz Venecuele.
