Globalni porez na superbogate predložen je u novom izveštaju koji je Brazil naručio za svoje trenutno predsedavanje vodećih 20 bogatih i zemalja u razvoju.
Pojedinci sa više od milijardu dolara ukupne imovine morali bi da plate ekvivalent od 2% svog bogatstva kao porez na dohodak, prema predlogu u izveštaju Gabriela Zucmana, francuskog ekonomiste koji predaje na Pariskoj školi ekonomije.
Izveštaj kaže da svetski milijarderi trenutno plaćaju porez u iznosu od 0,3% svog bogatstva. Rečeno je da bi porez od 2% povećao 200 do 250 milijardi dolara godišnje na globalnom nivou od oko 3.000 pojedinaca – novac koji bi mogao da finansira javne usluge kao što su obrazovanje i zdravstvena zaštita, kao i borbu protiv klimatskih promena.
„Super bogati plaćaju proporcionalno manje poreza od drugih socioekonomskih grupa“, rekao je Zucman novinarima, dodajući da ta praksa podstiče nejednakost. On je progresivni poreski sistem nazvao „ključnim stubom naših demokratskih društava“, neophodnim za jačanje društvene kohezije i poverenja u vlade.
U bogatstvu, milijarderi trenutno poseduju ekvivalent od 13% svetskog BDP-a, u odnosu na 3% iz 1987. godine, prema novom izveštaju.
Predloženi porez bi bio usmeren na milijardere koji već ne plaćaju ekvivalent od 2% svog bogatstva kao porez na dohodak, navodi se u izveštaju. Većina globalnih milijardera verovatno plaća ispod 2 odsto, ali je teško biti precizniji, rekao je Zucman.
Nova članica G20, Afrička unija, izrazila je interesovanje za predlog, kao i Belgija, Kolumbija, Francuska i Španija, rekao je on.
Pitanje nejednakosti je prioritet za Brazil u njegovom predsedavanju G20, zajedno sa smanjenjem gladi, promocijom održivog razvoja i reformama globalnog upravljanja.
Globalni minimalni porez na milijardere jedan je od načina prikupljanja sredstava za napredak u tim agendama, rekao je novinarima Felipe Antunes de Oliveira iz brazilskog ministarstva finansija.
Priznao je da će put napred biti daleko od glatkog.
„Možemo očekivati da će pregovori biti dugi“, rekao je Oliveira, ponavljajući slične komentare ministra finansija Fernanda Hadada u februaru kada se o predlogu prvi put raspravljalo u Sao Paulu.
Jaz između superbogatih i najvećeg dela svetske populacije porastao je od pandemije koronavirusa, navodi organizacija za borbu protiv siromaštva Oksfam internešenel, koja je pohvalila novi izveštaj.
„Ovo je razuman i ozbiljan predlog koji je u strateškom ekonomskom interesu svake vlade“, rekao je privremeni izvršni direktor Amitabh Behar u saopštenju.
Prema studiji zagovaračke grupe Tak Justice Netvork iz 2023. godine, zemlje širom sveta mogle bi da izgube do 4,8 biliona dolara poreskih prihoda u narednoj deceniji zbog korišćenja poreskih rajeva od strane pojedinaca i preduzeća.
