Nemački kancelar Olaf Šolc želi da angažuje čitavu naciju kako bi se izašlo iz ekonomske krize. On je to nazvao „paktom za Nemačku“. Može li to da uspe?
Stvari se u Nemačkoj ne razvijaju dobro. Zemlja gubi ekonomsku snagu. Industrija stenje pod teretom skupih energenata i previše birokratije, narudžbina je sve manje. Digitalizacija ide sporo, infrastruktura je delimično u lošem stanju, građevinarstvo je u krizi. Inflacija je oterala cene u visine, građani manje troše.
Ekonomski instituti su svoja očekivanja rasta za Nemačku smanjili. Recesija koja je najavljena još pre nekoliko nedelja mogla bi da bude jača nego što se očekivalo. Britanski „Ekonomist“ nedavno se zapitao da li je Nemačka opet „evropski bolesnik“.
Nemačka vlada to ne može mirno da posmatrati, ali kancelar Olaf Šolc poslednjih nedelja nije delovao kao da je zabrinut. „Tu se govori o poteškoćama koje nemaju nikakve veze sa snagom nemačke nacionalne privrede“, izjavio je u avgustu.
Njegova koaliciona vlada sastavljena od Socijaldemokrata (SPD), Zelenih i Liberala (FDP) poslala je u parlamentarnu proceduru brojne zakone o snabdevanju energijom i obezbeđivanju stručne radne snage i sada je, kaže Šolc, potrebno strpljenje dok to ne počne da deluje.
Tim pre je bio iznenađujuć ovonedeljni govor kancelara u raspravi o budžetu u Bundestagu. Šolc je nastupio ne samo optički promenjen, s crnim povezom na desnom oku i izgrebanim licem, jer se povredio prilikom trčanja. Umesto strpljenja, on sada zahteva brzinu. „Građanke i građani su siti ovog zastoja. A i ja sam“, rekao je.
Kancelar zahteva „snažan nacionalni angažman“ kako bi Nemačka ponovo počela da prednjači. Zato bi sada svi trebalo da sarađuju i zajedno da povuku: savezna vlada, pokrajine, gradovi i opštine, preduzeća i ustanove, savezi, sindikati i „demokratska opozicija“.
Svoj plan Olaf Šolc naziva „paktom za Nemačku“. Zajednički se moraju odbaciti „birokratizam, strah od rizika i neodlučnost“, jer to „parališe našu privredu i izaziva frustracije kod ljudi u zemlji, koji jednostavno žele da Nemačka uredno funkcioniše“.
Formulacija „pakt za Nemačku“ možda nije baš najsrećnije odabrana, jer taj pojam su 2005. koristile dve desno-ekstremne stranke koje su se tada dogovorile da na izborima neće jedna drugoj biti konkurencija, već će u predizbornoj kampanji da podrže jednog kandidata.
„Saradnja umesto svađa, to nalaže ovaj trenutak“, rekao je Šolc u Bundestagu. To se može shvatiti i kao poziv upućen sopstvenim partnerima. Stranačko-političke suprotnosti u vladi između Zelenih i Liberala često su se proteklih meseci tako oštro sudarale, da je vlada doživljavana kao posvađana, a kancelar, koji nije uspevao da izglade svađe, kao nesposoban za rukovođenje.
Sve više ljudi je nezadovoljno saveznom vladom. U najnovijem ispitivanju javnog mnjenja „Nemački trend“ (Deutschlandtrend), samo još 19 odsto Nemaca izjavljuje da vlada sastavljena od SPD, Zelenih i FDP radi dobro. To je najmanja podrška još od decembra 2021. kad je vlada stupila na dužnost. Kad bi se sada održavali izbori, te tri stranke ne bi ni približno osvojile većinu.
