Neki koji su gledali u Hajd parku trljali su oči, a drugi jecali tokom službe, dok su kasnije decu podizali u vazduh ili stavljali na ramena roditelja da vide kako prolazi njen kovčeg.
U publici je takođe bilo aplauza za veliku državnu sahranu raskola i uzbudljive muzike koja je dočarala koliko se oseća prema kraljici, koja je umrla 8. septembra u 96. godini. Ona je bila na tronu 70 godina, što znači da većina Britanaca zna nijedan drugi monarh.
„Teško mi je da izrazim rečima ono čemu smo upravo bili svedoci. Ovo je bilo zaista posebno i nezaboravno“, rekla je Kamila Mur (53) iz Notingema. „Bilo je strašno tužno. Tako veoma, veoma tužno. Kraj jedne ere.“
Gomile su pratile sahranu na velikim televizijskim ekranima ili preko radio prenosa preko zvučnika.
Kolin Sanders, 61, penzionisani vojnik koji je došao u London iz Severnog Jorkšira da se oprosti od kraljice, borio se da zadrži suze slušajući u tržnom centru ceremoniju.
„Osećao se kao da smo tamo i deo toga… bilo je veoma dirljivo“, rekao je on.
„Znao sam da ću se oporaviti… Ona je kao tvoja baka, osoba puna ljubavi i brige. Rekla je da će služiti zemlji i to je uradila.“
Nakon službe u Vestminsterskoj opatiji, kraljičin kovčeg se nosio na lafetu kroz centar Londona, pored njene Bakingemske palate, do Velingtonskog luka u Hajd Park Korneru. Odatle je trebalo da se stavi na mrtvačka kola koja će biti odvezena u zamak Vindzor, zapadno od Londona, na službu u kapeli Svetog Đorđa.
Gomila mladih i starih dolazila je iz cele Britanije i šire, a mnogi su kampovali preko noći kako bi obezbedili dobro mesto za gledanje prve državne sahrane u zemlji od 1965. godine, kada je ta čast ukazana lideru Drugog svetskog rata Vinstonu Čerčilu.
Ljudi su se penjali na svetiljke i stajali na barijerama i merdevinama kako bi bacili pogled na kraljevsku povorku.
„Želeli smo da dođemo i vidimo ovaj istorijski događaj, da budemo deo njega i da odamo poštovanje kraljici i zahvalimo joj se na njenom dugom životu u službi“, rekla je Alison Korniš (66) iz Ešforda u Kentu.
Više od sat vremena pre početka sahrane sve oblasti za gledanje u centru Londona proglašene su popunjenim. Vlasti su saopštile da očekuju da će do milion ljudi otputovati u prestonicu da prate sahranu.
Ben Vega, 47, medicinska sestra sa Filipina, stajala je na stolici koju je doneo od kuće u zapadnom Londonu.
„Ovo je tužan dan za mene. Ovde sam 20 godina. Vidio sam kraljicu kao svoju drugu mamu, Englesku kao svoj drugi dom“, rekao je on.
Melanie Odei, 60, učiteljica, kampovala je u šatoru sa svoje dve ćerke i unuke nakon što je stigla u nedelju popodne.
„Ovo je prilika koja se pruža jednom u životu da budete deo istorije, da odate svoje poštovanje“, rekla je ona. Kraljici je „toliko stalo do ove zemlje“.
Neki u gomili su bili tihi i mračni, obučeni u crno. Drugi su nosili jarke boje i rekli da žele da proslave kraljičin život.
Šeli Čag i Anita Evans, koleginice iz Saveta Kardifa, napustile su Vels u 1:00 posle ponoći da bi otputovale u London.
„Ovo ne bih propustio“, rekao je Chugg (51), koji se prisećao da je kraljicu video kao dete 1977. tokom proslave srebrnog jubileja Elizabetinih 25 godina na prestolu.
„Hteo sam da obučem crno, ali i to je proslava kraljičinog života, zar ne? Volela je da se ističe u gomili“, dodala je Evans (50), odeven u belo i zeleno.
Ana Ketrin iz Ričmonda, u jugozapadnom Londonu, nikada nije srela ni videla kraljicu. Ipak, rekla je da njena porodica oseća da imaju lične veze sa njom.
„Kao da smo imali smrt u porodici, ovo nismo mogli da propustimo“, rekla je ona. „Bila je tako svetla tačka u svačijim životima i sada se čini kao da se to svetlo ugasilo.
Kejti Vilijams, 43-godišnja medicinska sestra, stigla je u London u nedelju. Držeći cveće u jednoj ruci i sa maramicama u rukavu, kraljicu je nazvala „bakom nacije“.
„Bila je neka vrsta magneta koji je privlačio ljude iz cele zemlje. Svi smo je voleli, svi smo je poštovali.“
Gradovi širom Britanije prenosili su državnu sahranu i ostatak dnevnih događaja na velikim ekranima.
