U Švedskoj postoji ograničena politička volja da se zabrani spaljivanje Kurana koje je uznemirilo velike delove muslimanskog sveta, a to bi bilo komplikovano učiniti čak i da postoji podrška za takav potez, rekli su stručnjaci i političari u petak, prenosi Rojters.
Švedsku ambasadu u Bagdadu upali su i zapalili u ranim jutarnjim satima četvrtka pristalice šiitskog sveštenika Muktade al-Sadra u iščekivanju spaljivanja muslimanske svete knjige ispred iračke ambasade u Stokholmu, poslednjeg od nekoliko takvih dela u Švedskoj u poslednjih nekoliko godina.
Irak je kasnije povukao svog otpravnika poslova u Stokholmu, a Švedska je saopštila da je privremeno premestila osoblje i operacije svoje ambasade iz Bagdada u Švedsku iz bezbednosnih razloga.
Švedski zakoni, trenutna politika i društvene tradicije znače da je malo verovatno da će takvi incidenti biti zaustavljeni u skorije vreme.
Švedski sudovi su presudili da policija ne može da zaustavi paljenje svetih spisa. Iako bi dva poslednja spaljivanja Kurana mogla biti testirana na sudu za podsticanje mržnje, široko se veruje da je taj čin zaštićen ustavnim dalekosežnim zakonima o slobodi govora.
Promena ustava je dugotrajan proces za koji je potrebno glasanje u parlamentu, zatim opšti izbori, a zatim još jedno glasanje u parlamentu.
Uprkos tome, vlada premijera Ulfa Kristerssona rekla je prošle nedelje da će ispitati da li postoji razlog za izmenu Zakona o javnom redu kako bi se omogućilo policiji da zaustavi spaljivanje Kurana, usred zabrinutosti za nacionalnu bezbednost.
Pitanje spaljivanja Kurana potencijalno je ugrozilo ulazak Švedske u NATO. Turski predsednik Tajip Erdogan ranije je upozorio da Švedska neće biti primljena u vojnu alijansu ako se tamo dogodi spaljivanje Kurana.
Turska je, zajedno sa Mađarskom, do sada zadržavala kandidaturu Švedske – pokrenutu nakon ruske invazije na Ukrajinu – iako je Erdogan ranije ovog meseca rekao da će poslati molbu te nordijske zemlje za NATO parlamentu.
Organizacija islamske saradnje od 57 zemalja predstavila je rezoluciju koja je usvojena u Savetu Ujedinjenih nacija za ljudska prava 12. jula u kojoj poziva države da preispitaju svoje zakone koji sprečavaju krivično gonjenje „verske mržnje“.
Zamenik premijera Eba Buš iz Demohrišćana rekao je ranije ovog meseca da Švedska sama utvrđuje svoje zakonodavstvo i da neće biti pod uticajem vera ili zakona drugih zemalja.
„Švedska ne savija leđa islamizmu. Spaljivanje svetih spisa je za osudu, ali nije protivzakonito“, napisala je ona 7. jula na Tviteru nakon spaljivanja Kurana ispred stokholmske džamije.
Bilo koja potencijalna promena zakona koja bi takva dela učinila nezakonitim takođe je mala verovatnoća da će biti usvojena jer manjinska vlada zavisi od podrške Švedskih demokrata, druge najveće stranke u parlamentu posle prošlogodišnjih izbora, koja je antiimigrantska i kritična prema islamu.
„Švedske demokrate nisu razmatrale uvođenje bilo kakvog takvog zakona u Švedskoj, niti nameravamo da podržimo bilo koji takav zakon ako bude predložen u parlamentu“, rekao je sekretar Švedske demokratske partije Ričard Jomshof u izjavi Rojtersu.
Spaljivanje Kurana je dozvoljeno u Švedskoj, Danskoj i Norveškoj, ali ne i u susednoj Finskoj gde je skrnavljenje svetih spisa u javnosti nezakonito. Švedska je imala sličan zakon, ali ga je uklonila 1970-ih.
Švedska ima zakone koji zabranjuju govor mržnje protiv etničkih, nacionalnih i verskih grupa i ljudi na osnovu seksualne orijentacije. Međutim, spaljivanje svetih spisa do sada se nije kvalifikovalo kao govor mržnje, ali se smatralo prihvatljivom kritikom.
Novinar i stručnjak za slobodu govora Nils Funke rekao je da će izmene Zakona o javnom redu koje je predlagala vlada biti veoma teško uvesti i da će verovatno biti u sukobu sa ustavom zaštićenom slobodom okupljanja Švedske.
„Srećno u pisanju takvog zakona. Neće biti mnogo demonstracija ako budemo slušali pretnje ekstremističkih organizacija u zemljama poput Irana ili Iraka“, rekao je on Rojtersu.
„A kako biste mogli da imate demonstracije protiv nekoga kao što je (ruski predsednik Vladimir) Putin? To bi sigurno ugrozilo bezbednost Švedske“, dodao je on.
Galupova anketa iz 2022. pokazala je da je Švedska zemlja na svetu sa najvećim procentom građana koji su izjavili da ne veruju u Boga. Švedska je ukinula zakone po kojima je bilo kažnjivo kritikovanje ili ismevanje religije i kraljevske porodice 1970-ih.
„To je naša tradicija“, rekao je Funke za Rojters. „Argument je bio da nema razloga da religija bude oslobođena kritike kada se o svim drugim oblastima društva može slobodno razgovarati“, rekao je on.
