Odluka je, kako se izveštava, usledila usred povećanja globalnih cena sirove nafte i poziva nekih zemalja da smanje gornju granicu cena koju je grupa odredila kao odgovor na rusku vojnu operaciju u Ukrajini.
Mera koja je stupila na snagu u decembru zabranjuje zapadnim preduzećima da obezbede transport, osiguranje i finansiranje pošiljki ruske sirove nafte, osim ako se teret ne kupi po ili ispod utvrđene cene.
Ograničenje cene nafte podržale su SAD, Kanada, EU, Švajcarska, Norveška, Australija i Japan. Međutim, Vašington je kasnije odobrio izuzeće Tokiju nakon što je Moskva zapretila da će prekinuti snabdevanje zemljama koje podržavaju tu meru.
Slične gornje granice cena primenjuju se na ruske rafinisane naftne derivate od 5. februara. Saveznici su se složili da postave ograničenje cene od 100 dolara po barelu za dizel, mlazno gorivo i benzin iz Rusije i gornju granicu od 45 dolara po barelu za ostale naftne proizvode da trgovina ispod cene sirove.
Zvaničnik je istakao da je Međunarodna uprava za energetiku (IEA) u svom najnovijem izveštaju navela da su sankcije koje je uvela G7 bile efikasne „u neograničavanju globalnih snabdevanja sirovom naftom i proizvodima, dok su istovremeno smanjile sposobnost Rusije da generiše prihode od izvoza“.
Prošle nedelje, IEA je izvestila da je prihod od ruske nafte u martu porastao za milijardu dolara mesečno na 12,7 milijardi dolara, ali je i dalje bio 43% manji nego godinu dana ranije. Agencija je takođe primetila da je izvoz ruske nafte prošlog meseca porastao na trogodišnji maksimum od 8,1 miliona barela dnevno.
Prema rečima zvaničnika G7, izvoz ruske sirove nafte je konstantan na više od tri miliona barela dnevno, dok su globalna tržišta stabilna.
