Toliko slušamo o tome kako učenici , posebno oni u nižim razredima, imaju veliki problem sa fokusom.
Mnogi nastavnici se pitaju kako da poboljšaju nivo koncentracije u učionici, a ovo je i dilema sa kojom se suočavaju mnogi roditelji sa decom kod kuće.
Međutim, jedna zemlja je odlučila da je najbolji način da se poveća nivo koncentracije povećanje broja školskih odmora tokom dana.
U Finskoj, koja se može pohvaliti jednim od najboljih sistema javnog obrazovanja na svetu, deca imaju 15-minutni školski odmor svakog sata. Šezdesetih godina prošlog veka država je reorganizovala obrazovni sistem sa fokusom da svakom detetu obezbedi jednak početak u životu.
Obrazovanje je besplatno, postoji minimalno standardizovano testiranje i veličina odeljenja je manja nego u drugim državama. Formalno obrazovanje počinje u sedmoj godini, kada se veoma cene dečija igra i vreme provedeno napolju. Ovaj trend se nastavlja i nakon što dete krene u školu, pri čemu učenici provode u proseku 75 minuta na školskom raspustu svakog dana, piše „Zelena učionica“.
Ako vreme dozvoljava, školski odmor je napolju. Deca će se igrati po kiši, vetru, hladnoći i snegu i ulaziće unutra samo ako je loše vreme. Suštinski deo ovih čestih pauza je da deca mogu da se igraju. Igre ne vode nastavnici, ali je deci dozvoljeno da se zabavljaju na svoj način.
Tim Voker, američki nastavnik u Finskoj, napisao je u članku za Atlantic da „tokom školske godine, moji finski učenici bi ušli u učionicu posle 15-minutne pauze. I, što je najvažnije, bili su koncentrisaniji tokom časova“.
U drugim zemljama školski odmor je sve kraći. Pored ograničavanja pauze svakog dana, neke škole zadržavaju učenike nakon škole kao oblik kazne za loše ponašanje. To znači da deca koja se ne koncentrišu na času mogu biti kažnjena tako što ne idu na preko potreban školski odmor.
Fizička aktivnost može poboljšati funkciju mozga povećanjem količine kiseonika koji ide u mozak. Ovo može poboljšati funkciju mozga, što profesori smatraju korisnim. Igra na igralištu takođe može povećati fizičku spremnost učenika.
Gojaznost kod dece mogla bi se smanjiti podsticanjem dece da učestvuju u više fizičkih aktivnosti i kod kuće i na igralištu.
Postoji veliki broj istraživanja koja podržavaju pozitivan uticaj igre i rekreacije u okruženjima za učenje. Entoni Pelegrini, stručnjak i istraživač o važnosti školskog odmora, otkrio je da se nervoza učenika smanjuje nakon odmora. Deca koja idu na odmor takođe se bolje fokusiraju na zadatke tokom časa.
Školski odmor povećava produktivnost i pažnju na času. Takođe, utiče na povećanje samopoštovanja i sposobnosti rešavanja problema jer deca kontrolišu sopstvene aktivnosti. Pelegrini je takođe zaključio da školski odmor pomaže deci da razviju kontrolu uma.
Mnogi ljudi smatraju dečju igru i učenje dve odvojene stvari, kada deca zapravo mnogo uče kroz igru. Za mlađu decu igra je jedan od najboljih načina da se podstakne učenje, posebno kada je ta igra sama. Kako deca rastu, igra nastavlja da igra važnu ulogu u učenju i obrazovanju. Školski odmor omogućava deci da efikasnije uče, povećavaju samopouzdanje i grade čvrste odnose sa vršnjacima.
