Očekuje se da će Senat od 100 članova lako nadmašiti dvotrećinsku većinu od 67 glasova potrebnih za ratifikaciju pristupnih dokumenata dve zemlje.
Većina demokrata i republikanaca izrazila je snažnu podršku proširenju. Prošlog meseca, Senatski komitet za spoljne poslove podržao je ratifikaciju glasom, pri čemu je samo jedan od 22 člana komisije odlučio da glasa prisutan.
Lider većine u Senatu Čak Šumer pozvao je ambasadore i druge diplomate dve zemlje u Vašington da prate debatu i glasaju.
„Glasanje u NATO-u je veoma važan glas za američku bezbednost širom sveta. Članstvo Finske i Švedske će još više ojačati NATO, a to je još hitnije s obzirom na rusku agresiju“, rekao je Šumer u obraćanju otvarajući Senat u sredu.
Finska i Švedska su podnele zahtev za članstvo u NATO kao odgovor na invaziju Rusije na Ukrajinu, koja je više puta upozoravala obe protiv ulaska u alijansu.
30 saveznika NATO-a potpisalo je za njih prošlog meseca protokol o pristupanju, koji im omogućava da se pridruže nuklearnoj alijansi kada njene članice ratifikuju odluku.
U tom trenutku, Helsinki i Stokholm su mogli da učestvuju na sastancima NATO-a i imaju veći pristup obaveštajnim podacima, ali nisu bili zaštićeni članom pet, odbrambenom klauzulom NATO-a da je napad na jednog saveznika napad na sve.
Pristup treba da ratifikuju parlamenti svih 30 članica Severnoatlantskog saveza da bi Finska i Švedska mogle da budu zaštićene klauzulom o odbrani. Ratifikacija bi mogla da potraje do godinu dana.
