Brutalni toplotni talasi zahvatili su i Evropu i Sjedinjene Države ove nedelje i predviđa se da će vrelinu baciti na veći deo Kine do kraja avgusta, piše Rojters.
Pored rekordnih temperatura, šumski požari besne širom južne Evrope sa evakuacijama u gradovima u Italiji i Grčkoj.
Vrućina je deo globalnog obrasca porasta temperatura, koji naučnici i klimatolozi široko pripisuju ljudskoj aktivnosti.
Klimatske promene čine toplotne talase toplijim i češćima. Ovo je slučaj sa većinom kopnenih regiona, a potvrdio je i globalni panel klimatskih naučnika UN-a (IPCC).
Emisije gasova staklene bašte iz ljudskih aktivnosti zagrejale su planetu za oko 1,2 Celzijusa od predindustrijskih vremena. Ta toplija osnovna linija znači da se više temperature mogu postići tokom ekstremnih toplotnih događaja.
„Svaki toplotni talas koji danas doživljavamo je postao topliji i češći zbog klimatskih promena“, rekla je Friderike Oto, klimatski naučnik sa Imperijal koledža u Londonu, koja takođe vodi istraživačku saradnju Svetske vremenske atribucije.
Ali i drugi uslovi utiču na toplotne talase. U Evropi je cirkulacija atmosfere važan faktor.
Studija u časopisu Nature ovog meseca pokazala je da su toplotni talasi u Evropi porasli tri do četiri puta brže nego u drugim severnim srednjim geografskim širinama, kao što su Sjedinjene Države. Autori su ovo povezali sa promenama u mlaznoj struji – brzoj struji vazduha od zapada ka istoku na severnoj hemisferi.
Da bi tačno saznali koliko su klimatske promene uticale na određeni toplotni talas, naučnici sprovode „studije atribucije“. Od 2004. godine urađeno je više od 400 takvih studija za ekstremne vremenske prilike, uključujući vrućinu, poplave i sušu – izračunavajući koliku ulogu su klimatske promene imale u svakoj od njih.
Ovo uključuje simulaciju moderne klime stotinama puta i njeno upoređivanje sa simulacijama klime bez emisija gasova staklene bašte izazvane ljudima.
Na primer, naučnici sa Vorld Veather Attribution utvrdili su da je 100 puta veća verovatnoća da će se rekordni toplotni talas u zapadnoj Evropi u junu 2019. pojaviti u Francuskoj i Holandiji nego da ljudi nisu promenili klimu.
Globalna prosečna temperatura je oko 1,2C viša nego u predindustrijskim vremenima. To već izaziva ekstremne toplotne događaje.
„U proseku na kopnu, ekstremi toplote koji bi se desili svakih 10 godina bez ljudskog uticaja na klimu sada su tri puta češći“, rekla je klimatski naučnik ETH Cirih Sonia Seneviratne.
Temperature će prestati da rastu samo ako ljudi prestanu da dodaju gasove staklene bašte u atmosferu. Do tada, toplotni talasi će se pogoršati. Neuspeh u rešavanju klimatskih promena bi doveo do još opasnije eskalacije ekstrema toplote.
Zemlje su se složile u okviru globalnog Pariskog sporazuma iz 2015. da smanje emisije dovoljno brzo da ograniče globalno zagrevanje na 2°C i ciljaju na 1,5°C, kako bi izbegle njegove najopasnije posledice. Trenutne politike ne bi smanjile emisije dovoljno brzo da bi ispunile bilo koji cilj.
Toplotni talas koji se dešavao jednom u deceniji u predindustrijskoj eri bi se desio 4,1 puta u deceniji pri zagrevanju od 1,5°C i 5,6 puta na 2°C, kaže IPCC.
Ostavljanje zagrevanja za 1,5°C znači da će većina godina „u budućnosti biti pod uticajem vrućih ekstrema“, rekao je Seneviratne.
Klimatske promene povećavaju vruće i suve uslove koji pomažu da se požari brže šire, duže gore i intenzivnije besne.
U Sredozemnom moru, to je doprinelo da sezona požara počne ranije i da izgore više zemlje. Prošle godine u Evropskoj uniji je izgorelo više od pola miliona hektara, što je učinilo to drugom najtežom sezonom šumskih požara u bloku posle 2017.
Toplije vreme takođe oduzima vlagu iz vegetacije, pretvarajući je u suvo gorivo koje pomaže širenju požara.
„Što su topliji, sušniji uslovi trenutno, to samo čini [požare] daleko opasnijim“, rekao je stariji naučnik Kopernika Mark Parington.
Zemlje kao što su Portugal i Grčka imaju požare većinu leta, i imaju infrastrukturu da pokušaju da upravljaju njima – iako su obe dobile hitnu pomoć EU ovog leta. Ali više temperature takođe guraju požare u regione koji nisu navikli na njih, a samim tim i manje spremni da se nose.
Upravljanje šumama i izvori paljenja su takođe važni faktori. Prema podacima EU, u Evropi više od devet od 10 požara je zapaljeno ljudskim aktivnostima, kao što su paljevine, roštilji za jednokratnu upotrebu, električni vodovi ili zatrpano staklo.
Zemlje, uključujući Španiju, suočavaju se sa izazovom smanjenja populacije u ruralnim oblastima, jer se ljudi sele u gradove, ostavljajući manju radnu snagu da čisti vegetaciju i izbegava „gorivo“ za nastajanje šumskih požara.
Neke radnje mogu pomoći da se ograniče teški požari, kao što je postavljanje kontrolisanih požara koji oponašaju požare niskog intenziteta u prirodnim ciklusima ekosistema, ili uvođenje praznina u šumama kako bi se zaustavilo brzo širenje požara na velikim površinama.
Ali naučnici se slažu da će se bez naglog smanjenja gasova staklene bašte koji izazivaju klimatske promene, toplotni talasi, šumski požari, poplave i suša značajno pogoršati.
„Kada se osvrnemo na trenutnu sezonu požara za jednu ili dve decenije, verovatno će izgledati blago u poređenju“, rekao je Viktor Resko de Dios, profesor šumarskog inženjerstva na španskom Univerzitetu Ljeida.
