Novi privremeni lider Bangladeša Muhamed Junus apelovao je u sredu na smirenost i pozvao sve strane da pomognu u obnovi zemlje nakon višenedeljnog nasilja u kojem su poginule stotine i navelo premijera Šeika Hasinu da podnese ostavku i pobegne u Indiju.
Junus, dobitnik Nobelove nagrade za mir, bio je u Parizu na Olimpijskim igrama kada je imenovan za privremenog lidera nakon razgovora između vojnih zvaničnika, građanskih lidera i studentskih aktivista koji su predvodili ustanak protiv premijera koji se smatra sve autokratskim. Junus je dao svoje prve javne komentare u francuskoj prestonici u sredu pre nego što je ušao u avion za povratak kući.
On je čestitao studentima demonstrantima, rekavši da su omogućili „naš drugi Dan pobede“, i apelovao na njih i druge zainteresovane strane da ostanu mirni, osuđujući svako nasilje od Hasine ostavke u ponedeljak.
„Nasilje je naš neprijatelj. Molim vas, nemojte stvarati više neprijatelja. Budite mirni i spremite se za izgradnju zemlje“, rekao je Junus.
Vojni načelnik Bangladeša, general Vaker-Uz-Zaman, rekao je u televizijskom obraćanju da će Junus položiti zakletvu u četvrtak uveče i da očekuje da će on uvesti „prelep demokratski“ proces. Vojskovođa je rekao da će odgovorni za nasilje nakon Hasine ostavke biti privedeni pravdi.
Junus, koji je 2006. dobio Nobelovu nagradu za mir za svoj rad na razvoju mikrokreditnih tržišta, rekao je novinarima u Parizu: „Radujem se što ću se vratiti kući i videti šta se tamo dešava i kako možemo da se organizujemo da se izvučemo iz nevolje u kojoj smo.″
Upitan kada će biti održani izbori, on je podigao ruke kao da pokazuje da je prerano reći. „Idem da razgovaram sa njima. Ja sam samo svež u celoj ovoj oblasti.”
Tribunal u Daki je ranije u sredu oslobodio Junusa u slučaju kršenja zakona o radu, u vezi sa telekomunikacionom kompanijom koju je osnovao, u kojoj je osuđen i osuđen na šest meseci zatvora. U tom slučaju je pušten uz kauciju.
Bolesni opozicioni lider i bivši premijer Khaleda Zia takođe je pozvao na smirenost u sredu, dan nakon što je predsednik države naredio njeno puštanje iz kućnog pritvora.
Zia je pozvala svoje pristalice da ne idu putem uništenja, u obraćanju na mitingu putem video veze iz njenog bolničkog kreveta. To je bio njen prvi javni govor od 2018. godine, kada je osuđena za korupciju i zatvorena.
„Bez uništenja, besa i osvete, potrebni su nam ljubav i mir da obnovimo našu zemlju“, rekla je ona članovima Nacionalističke partije Bangladeša.
Zijin sin i vršilac dužnosti šefa stranke, Tarikue Rahman, takođe se obratio publici putem interneta iz Londona, gde živi u egzilu od 2008. Rahman se suočava sa nekoliko krivičnih postupaka i osuđen je za korupciju i napad granatom, optužbe koje su pristalice odbacile kao politički motivisan.
Zia, koji je vladao zemljom od 2001. do 2006. godine, osuđen je 2018. na 17 godina zatvora. Njena stranka je rekla da je cilj slučaja bio da je udalji od politike. Hasinina tadašnja vlada je demantovala optužbe.
Glavni grad Daka je u sredu bio miran dva dana nakon što je nasilje zahvatilo zemlju usled Hasininog iznenadnog odlaska. Studentski aktivisti čistili su ulice i upravljali saobraćajem u delovima Dake, nakon što je policija ranije ove nedelje stupila u štrajk nakon nasilnih napada na policijske stanice.
Novoimenovani šef policije u zemlji, Mainul Islam, naredio je policajcima da se vrate na posao do četvrtka uveče.
Predsednik Bangladeša Mohamed Šahabudin, simbolična figura koja po ustavu privremeno obavlja funkciju glavnog izvršnog direktora, zatražio je u sredu od bezbednosnih zvaničnika da preduzmu oštre mere protiv svih uzbunjivača.
Predsednik je u utorak raspustio parlament, otvarajući put za privremenu upravu za koju se očekuje da zakaže nove izbore, ali nije jasno kada će se oni održati.
Šahabudin je imenovao Junusa za šefa privremene vlade u konsultaciji sa vojskom, studentskim liderima i drugim zainteresovanim stranama. Junus, ekonomista i bankar, bio je dugogodišnji protivnik Hasine, koji ga je nazvao „krvopijem“ navodno zbog upotrebe sile da bi izvukao otplatu kredita od siromašnih na selu, uglavnom žena. Junus je negirao optužbe.
U nasilju u danima u vezi sa Hasininom ostavkom poginulo je najmanje 109 ljudi — uključujući 14 policajaca, a stotine drugih je povređeno, prema izveštajima medija, koji se ne mogu nezavisno potvrditi. Izveštaji kažu da je u utorak bilo više napada širom zemlje. O pljački vatrenog oružja izveštavali su i lokalni mediji.
U jugozapadnom okrugu Satkhira, 596 zatvorenika i pritvorenika pobeglo je iz zatvora nakon napada na objekat u ponedeljak uveče, javila je agencija United Nevs of Bangladeš.
Kuće bivših ministara i poslanika koji pripadaju Hasininoj stranci su opljačkane, zapaljene ili vandalizovane. Ljudi su viđeni na društvenim mrežama kako uzimaju dragocenosti iz kuće Hasinine mlađe sestre u oblasti Gulšan u Daki. Četiri odvojena suseda potvrdila su pljačku u komentarima za Asošijeted pres.
Lokalni mediji su takođe izvestili da su među poginulima u ovonedeljnom nasilju bili i zvaničnici vladajuće stranke, uglavnom izvan Dake. Bilo je i izveštaja o nasilju protiv hinduističke zajednice i drugih manjina, što je izazvalo osudu Human Rights Vatch-a. Detalji tog nasilja nisu mogli biti nezavisno potvrđeni.
Opozicioni političari su javno pozvali ljude da ne napadaju manjinske grupe, dok su studentski lideri tražili od pristalica da čuvaju hinduističke hramove i druge bogomolje.
Nemiri su počeli u julu protestima protiv sistema kvota za državne poslove, za koji su kritičari rekli da favorizuje ljude koji su povezani sa Hasinom strankom. Ali ubrzo su prerasli u širi izazov Hasininoj 15-godišnjoj vladavini, koju su obeležile kršenja ljudskih prava, korupcija, optužbe za nameštene izbore i brutalni obračun protiv njenih protivnika. Više od 300 ljudi umrlo je za samo nekoliko nedelja.
Brzi potez da se izabere Junus usledio je kada je Hasinina ostavka stvorila vakuum moći i ostavila nejasnu budućnost za Bangladeš, koji ima istoriju vojne vladavine, neuredne politike i bezbroj kriza.
Vojska, koja je preuzela privremenu kontrolu dok privremena vlada ne položi zakletvu, ima značajan uticaj u zemlji koja je od nezavisnosti od Pakistana 1971. doživela više od 20 puča ili pokušaja puča.
Mnogi strahuju da bi Hasinin odlazak mogao da izazove još veću nestabilnost u gusto naseljenoj zemlji od oko 170 miliona ljudi, koja se već suočava sa visokom nezaposlenošću, korupcijom i složenim strateškim odnosima sa Indijom, Kinom i Sjedinjenim Državama.
Hasina, 76, izabrana je na četvrti uzastopni mandat u januaru, na izborima koje su bojkotovali njeni glavni protivnici. Hiljade opozicionara zatvoreno je pre glasanja, a SAD i Velika Britanija osudile su rezultat kao neuverljiv.
