Novoizabrani premijer Haitija Gari Konil obećao je u sredu da će tražiti jedinstvo u svojoj prvoj izjavi otkako ga je prelazno veće odabralo za šefa vlade u problematičnoj karipskoj zemlji pod opsadom kriminalnih grupa.
Konil je zahvalio grupama civilnog društva, političkim partijama i pripadnicima haićanske dijaspore koji su ga predložili za kandidata, rekavši da je „veoma počastvovan” što je izabran.
„Zajedno ćemo raditi za bolje sutra za svu decu naše nacije“, napisao je on na Ks, platformi društvenih medija, na haićanskom kreolskom.
Konil je u utorak podneo ostavku na mesto regionalnog direktora UNICEF-a za Latinsku Ameriku i Karibe, na toj funkciji od januara 2023. Prethodno je bio premijer Haitija od oktobra 2011. do maja 2012. pod tadašnjim predsednikom Mišelom Martelijem i bio je bivši šef osoblja Bila Klintona u ulozi bivšeg predsednika kao specijalnog izaslanika UN za Haiti.
Konil je studirao medicinu i javno zdravlje i pomogao je u razvoju zdravstvene zaštite u siromašnim zajednicama na Haitiju, gde je pomogao u koordinaciji napora za obnovu nakon razornog zemljotresa 2010. godine. Takođe je radio kao specijalista za razvoj UN-a pre nego što je postao regionalni direktor u UNICEF-u.
Sada se suočava sa monumentalnim zadatkom, sa Haitijem pod opsadom bandi koje kontrolišu najmanje 80% glavnog grada Port-o-Prensa dok zemlja čeka raspoređivanje policijskih snaga iz Kenije i drugih zemalja koje podržavaju misiju, koje podržavaju UN.
Premijer deli izvršnu vlast sa predsedništvom, koje je upražnjeno na Haitiju od ubistva predsednika Jovenela Moisa u julu 2021. čija je smrt ostavila vakuum moći koji su kriminalne bande počele da iskorištavaju kasnije te godine.
Pored izbora premijera, prelazni savet ima zadatak da organizuje predsedničke izbore pre početka 2026. godine.
Članovi saveta rekli su Asošijeted presu kasno u utorak da je šest od sedam članova sa pravom glasa odabralo Konila za premijersku ulogu. Laurent St. Cir, sedmi član, trenutno nije na Haitiju i zbog toga nije glasao.
U sredu su izdali saopštenje u kojem se napominje da je Konil bio jedan od pet pretkvalifikovanih kandidata sa kojima su intervjuisali po jedan sat u utorak i da sada sa njim rade na izboru novog kabineta.
„Prelazni predsednički savet obnavlja svoju čvrstu rešenost da učini sve što je moguće da zaustavi fenomen nesigurnosti i povede zemlju na putu ka slobodnim, poštenim, demokratskim i inkluzivnim izborima“, navodi se u saopštenju.
Konil će zameniti privremenog premijera Mišela Patrika Bojvera, koji pomaže u vođenju zemlje otkako je bivši premijer Arijel Henri podneo ostavku putem pisma u aprilu, posle porasta nasilja među bandama. Naoružani ljudi su pokrenuli koordinirane napade 29. februara, preuzeli kontrolu nad policijskim stanicama, otvorili vatru na glavni međunarodni aerodrom koji je ostao zatvoren skoro tri meseca i upali u dva najveća zatvora na Haitiju, oslobodivši više od 4.000 zatvorenika. Talas nasilja se nastavlja.
Boivert je u sredu izdao saopštenje u kojem je čestitao Conilleu, dodajući da se „nada da će novi premijer moći da se suoči sa izazovima i problemima u ovom trenutku“.
Konilu je čestitao i predsednik Kenije Vilijam Ruto, koji je u sredu napisao da „ovaj značajan korak nije izgubljen za svet“. On je dodao da se Kenija raduje saradnji sa Konilom i njegovom vladom „na vraćanju Haitija na put održivog razvoja“.
Nije odmah bilo jasno da li će Konil održati zvaničnu ceremoniju polaganja zakletve.
Izvršna direktorka UNICEF-a Catherine Russell je u izjavi rekla da želi Conilleu „svaki uspjeh u donošenju prijeko potrebnog mira, stabilnosti i nade djeci Haitija“.
Konil nije bio prvi izbor za neke članove saveta.
Krajem aprila, četvoročlana koalicija unutar Saveta dala je neočekivanu najavu da su za premijera izabrali bivšeg ministra sporta Frica Belizera. Taj potez je pretio da razbije savet, a članovi koji se ne slažu insistirali su da se poštuje odgovarajuća procedura.
Kao rezultat toga, savet je najavio da će prihvatiti nominacije za premijera i dobio je desetine imena. Međutim, niko od njih nije javno objavljen, a savet je kritikovan zbog netransparentnosti, uključujući i to što nije podelio kriterijume koji je primenio prilikom izbora lidera.
Savet takođe ima zadatak da izabere novi kabinet i imenuje privremenu izbornu komisiju, što je uslov pre održavanja izbora. Neobnovljivi mandat saveta ističe 7. februara 2026, kada je predviđeno da novi predsednik položi zakletvu.
