Novi francuski premijer Mišel Barnije saopštio je u utorak da su pokrajinski izbori zakazani za decembar na nemirnoj francuskoj pacifičkoj teritoriji Nove Kaledonije odloženi za godinu dana.
Tokom svog inauguracionog obraćanja parlamentu, Barnije je takođe rekao da kontroverzni predlog zakona koji je predložio predsednik Emanuel Makron o izmeni ustava radi promene biračkih spiskova na teritoriji neće biti prosleđen zajedničkom sastanku parlamenta na ratifikaciju. Autohtoni Kanak na teritoriji strahuju da bi promene u biračkom spisku pogodovale nedavnim dolascima na pacifički arhipelag.
Tenzije u Novoj Kaledoniji već dugo tinjaju između zajednica belih doseljenika lojalnih Parizu i naroda Kanaka koji se zalaže za nezavisnost.
Usvajanje zakona o biračkom spisku u maju od strane oba doma francuskog parlamenta dovelo je do masovnih demonstracija grupa za nezavisnost koje su postale nasilne, što je navelo Makrona da proglasi vanredno stanje i uputi hiljade policijskih i vojnih pojačanja na teritoriju Pacifika.
Trinaest ljudi, uglavnom Kanaka, i dva policajca, ubijeno je, a skoro 3.000 ljudi je uhapšeno otkako je policija Nove Kaledonije pokrenula istragu samo nekoliko dana nakon što su nemiri počeli u maju.
Barnije je rekao da će pokrajinski izbori biti odloženi od zakazanog datuma 15. decembra do kraja 2025. godine.
Preko 50 zemalja izlazi na izbore 2024. godine
Nova Kaledonija prolazi kroz „izuzetno tešku krizu“, rekao je Barnije i dodao da će se tim pitanjima pozabaviti početkom sledeće godine kada planira da sazove vladin komitet za prekomorske teritorije Francuske. Njegov prioritet biće rešavanje i rešavanje „visokih troškova života koji utiču na naše sunarodnike“ na prekomorskim teritorijama koje se protežu od Indijskog okeana i Tihog okeana do Kariba.
Prošlog meseca na francuskom ostrvu Martinik izbili su nasilni protesti zbog visokih troškova života, a u pucnjavi je povređeno najmanje šest policajaca i jedan civil. Francuska je poslala grupu specijalne policije za borbu protiv nereda da uguši nemire na svojoj karipskoj teritoriji, gde su se okupili demonstranti uprkos tome što vlada zabranjuje demonstracije u delovima ostrva.
„Svestan sam patnje i muke koju oseća narod Nove Kaledonije i želim da ponovim da će država i moja vlada biti na njihovoj strani“, rekao je Barnije tokom predstavljanja politike svoje vlade poslanicima u Narodnoj skupštini u utorak, Uticajni donji dom francuskog parlamenta.
Nova Kaledonija je postala francuska 1853. pod carem Napoleonom III, Napoleonovim nećakom i naslednikom. Posle Drugog svetskog rata postala je prekomorska teritorija, a francusko državljanstvo je dodeljeno svim Kanacima 1957. Kanaci su dugo pokušavali da se oslobode Francuske nakon što su patili od stroge politike segregacije i široko rasprostranjene diskriminacije.
