Gustavo Petro, prvi izabrani levičarski predsednik Kolumbije, stupiće na dužnost u avgustu sa ambicioznim predlozima da se zaustavi rekordno visoka stopa krčenja šuma u amazonskoj prašumi. Petro je obećao da će ograničiti širenje agrobiznisa u šumu i stvoriti rezervate u kojima će autohtonim zajednicama i drugima biti dozvoljeno da beru kaučuk, acai i druge nedrvne šumske proizvode. Takođe je obećao prihod od karbonskih kredita za finansiranje ponovne sadnje.
„Iz Kolumbije ćemo čovečanstvu dati nagradu, lek, rešenje: da više ne pali amazonsku prašumu, da je vrati do njenih prirodnih granica, da čovečanstvu pružimo mogućnost života na ovoj planeti“, Petro, nosi domorodački pokrivala za glavu, rekao je gomili u amazonskom gradu Leticiji tokom njegove kampanje.
Ali da bi to uradio, on prvo treba da uspostavi vlast nad velikim, bezakonim oblastima.
Zadatak zaustavljanja krčenja šuma čini se izazovnijim nego ikad. Godine 2021, kolumbijski Amazon je izgubio 98.000 hektara netaknute šume zbog krčenja šuma i još 9.000 hektara zbog požara. Obe su bile manje u odnosu na ono što su bile 2020. godine, ali je 2021. i dalje bila četvrta najgora godina zabeležena prema Monitoringu Andskog Amazon projekta (MAAP), inicijativi neprofitnog udruženja za očuvanje Amazona.
Više od 40% Kolumbije nalazi se u Amazoniji, području otprilike veličine Španije. Zemlja ima najveći biodiverzitet ptica na svetu, uglavnom zato što uključuje prelazne zone između planina Anda i amazonskih nizina. Petnaest odsto kolumbijskog Amazona je već iskrčeno, prema Fondaciji za očuvanje i održivi razvoj, ili FCDS.
Uništavanje šuma je u porastu od 2016, godine kada je Kolumbija potpisala mirovni sporazum sa Revolucionarnim oružanim snagama Kolumbije, ili FARC, kojim su okončane decenije krvavog oružanog sukoba.
„Mirovni proces je omogućio ljudima da se vrate u ruralna područja koja su ranije bila zahvaćena sukobima. Kako je stanovništvo koje se vraća sve više koristilo prirodne resurse, to je doprinelo krčenju šuma i povećanju šumskih požara, posebno u tranzicijskim regionima Amazonije i Anda-Amazona“, navodi se u novom radu u časopisu „Environmental Science and Polici“.
Prisustvo države se jedva oseća u kolumbijskom Amazonu. „Kada su naoružane grupe demobilisane, napustile su šumu slobodnu za uzgoj stoke, ilegalno rudarenje i trgovinu drogom“, rekla je Rut Konsuelo Čaparo, direktorka Fondacije Putevi do identiteta, u telefonskom intervjuu. „Država nije popunila praznine.
Glavni pokretač krčenja šuma bilo je širenje stočarstva. Od 2016. broj goveda u Amazonu se udvostručio na 2,2 miliona. U istom periodu izgubljeno je oko 500.000 hektara šume, navodi FCDS, na osnovu zvaničnih podataka.
Ova ekspanzija stoke ide ruku pod ruku sa nezakonito oduzetim zemljištem, rekao je direktor FCDS Rodrigo Botero. „Veliki posao je zemljište. Krave su samo način da se domognu ovih teritorija“, rekao je on za AP u telefonskom intervjuu.
Stručnjaci potvrđuju da se nezakonito zaplenjena zemljišta često preprodaju rančerima, koji potom drže svoju stoku bez ograničenja korišćenja zemljišta, kao što je veličina imovine.
Većina uništenja dešava se u „luku krčenja šuma“ u severozapadnoj kolumbijskoj Amazoniji, gde čak ni zaštićena područja nisu pošteđena. Chiribikuete, najveći nacionalni park na svetu koji štiti tropsku kišnu šumu, izgubio je oko 6.000 hektara (14.800 hektara) od 2018, prema MAAP-u.
Tokom kampanje, Botero je poveo Petra i druge predsedničke kandidate na odvojena jednodnevna putovanja u Amazon. Oni su leteli iznad stočarskih područja, nacionalnih parkova i autohtonih teritorija.
„Veoma interesantna stvar koju su Petro i drugi kandidati rekli je da nikada nisu zamišljali veličinu razaranja. Osećaj neupravljivosti ostavio je dubok utisak na svakog od njih, rekao je Botero.
Skoro 60% kolumbijskih emisija gasova staklene bašte dolazi od poljoprivrede, krčenja šuma i drugog korišćenja zemljišta, prema Svetskom institutu za resurse. U 2020. godini, prema Pariskom sporazumu, vlada kolumbijskog predsednika Ivana Dukea obavezala se na smanjenje emisija za 51% do 2030. Da bi to uradila, obavezala se da će do 2030. dostići nultu vrednost deforestacije.
Amazon je najveća tropska prašuma na svetu i ogroman ponor ugljenika. Postoji široko rasprostranjena zabrinutost da će njeno uništenje ne samo osloboditi ogromne količine ugljenika u atmosferu, što dodatno komplikuje nade da će se zaustaviti klimatske promene, već i da će ga potisnuti preko tačke nakon koje će veći deo šuma započeti nepovratan proces degradacije u tropske savana.
Iako drži skoro polovinu teritorije nacije, Amazon je najmanje naseljen deo Kolumbije, tako da je istorijski zanemaren tokom predsedničkih kampanja.
Ovogodišnja kampanja nije bila potpuni odmak od toga. Ali ove godine je po prvi put održana TV predsednička debata posvećena isključivo pitanjima životne sredine pre prvog kruga izbora. Petro, koji je tada vodio ankete, odbio je da učestvuje.
U svom vladinom programu, Petro dalje obećava da će dati prioritet kolektivnom vlasništvu nad zemljom, kao što su autohtoni rezervati i zone za farmere bez zemlje. On takođe obećava da će kontrolisati migraciju u Amazon, boriti se protiv ilegalnih aktivnosti, kao što su zaplena zemljišta, trgovina drogom i pranje novca putem kupovine zemljišta.
Petrov menadžer za štampu nije odgovorio na zahteve za komentar.
„Petro je proučavao i razume krčenje šuma“, rekla je Konsuelo Čaparo, čija organizacija radi sa domorodačkim plemenima u Amazoniji. Ali predsednik sam ne može ništa da uradi, rekla je ona. Njena nada je da će on saslušati i pokrenuti stvari napred. „Ne očekujemo da će on biti Mesija.
