Novi kineski premijer Li Ćiang pokušao je u ponedeljak da uveri privatni sektor u zemlji, rekavši da će se okruženje za preduzetničko poslovanje poboljšati i da će se svim vrstama kompanija dati jednak tretman, preneo je Rojters.
Li, bivši šef Komunističke partije Šangaja, postavljen je na mesto premijera u subotu tokom godišnjeg zasedanja kineskog parlamenta i ima zadatak da oživi drugu po veličini svetsku ekonomiju nakon tri godine zastoja od COVID-a.
Debitujući u javnosti na konferenciji za medije, bliski saveznik predsednika Si Đinpinga rekao je da će Kina preduzeti mere za povećanje broja radnih mesta i pozvao zvaničnike na svim nivoima da se „sprijatelje“ sa preduzetnicima.
„Razvoj ekonomije je osnovno rešenje za otvaranje radnih mesta“, rekao je Li (63) u Velikoj sali naroda u centru Pekinga nakon zatvaranja sednice parlamenta.
Li se suočava sa izazovima, uključujući slabo poverenje među potrošačima i privatnom industrijom, sporu potražnju za izvozom i pogoršanje odnosa sa Sjedinjenim Državama.
Birokrata u karijeri u nekim od ekonomski najživljih regiona Kine, Li je pričao o svom dosadašnjem radu sa privatnim sektorom, koji je poslednjih godina bio uznemiren sveobuhvatnim regulatornim suzbijanjem usmerenim na industrije, uključujući internet platforme i privatno obrazovanje.
„Zaista, prošle godine je bilo nekih netačnih opaski o razvoju privatne ekonomije, što je zabrinulo neke preduzetnike“, rekao je Li u svom televizijskom obraćanju, ne iznoseći detalje.
„Privatni preduzetnici ili preduzeća će uživati u boljem okruženju i širem prostoru za razvoj… stvorićemo jednake uslove za sve vrste tržišnih subjekata i uložićemo dalje napore da podržimo privatne preduzetnike da rastu i napreduju.“
Na otvaranju godišnjeg zasedanja parlamenta, Kina je postavila cilj rasta BDP od oko 5 odsto, što je najniži cilj u skoro tri decenije, nakon što je ekonomija porasla samo 3 odsto prošle godine.
Postizanje cilja ne bi bilo lako, s obzirom da se Kina ove godine suočava sa mnogim poteškoćama, rekao je Li.
Li će zameniti Li Kećijanga, koji se penzionisao nakon što je odslužio dva petogodišnja mandata tokom kojih se videlo da je sve više po strani pošto je Si pojačao kontrolu nad ekonomijom.
Investitori se nadaju da će mu bliske veze novog premijera sa Sijem omogućiti da se zalaže za politiku povoljniju za poslovanje.
Sa manje od 90 minuta, Lijev brifing za medije bio je kraći od godišnjih sednica koje je poslednjih godina održavao njegov prethodnik, a koje je moglo premašiti dva sata.
Ranije u ponedeljak, Si je rekao da je Kini potrebna bezbednost da bi se razvila i da mora da modernizuje svoju vojsku kako bi postala „Veliki čelični zid“, pozivajući Kinu da pojača svoju sposobnost zaštite nacionalne bezbednosti i upravljanja javnom bezbednošću.
Si je govorio prvi put otkako je Nacionalni narodni kongres, kineski parlament, jednoglasno izglasao da se on potvrdi u trećem mandatu koji je razbio presedan za predsednika Kine.
„Sigurnost je osnova za razvoj, stabilnost je preduslov za prosperitet“, rekao je Si (69).
Očekuje se da će vladajuća Komunistička partija pooštriti partijski nadzor nad bezbednosnim pitanjima, što je potez nakon što je Si zamenio najviše bezbednosne zvaničnike svojim saveznicima od poverenja.
Si je rekao da će Kina pravednije raspodeliti plodove razvoja, u nastojanju ka „zajedničkom prosperitetu“, što je njegova prepoznatljiva politika smanjenja jaza u bogatstvu na načine kao što je traženje privatnih firmi da se uključe.
Kina mora da postigne veće samopouzdanje i snagu u nauci i tehnologiji, rekao je Si, poziv koji dolazi kada Sjedinjene Države blokiraju Kini pristup opremi za proizvodnju čipova i drugim najsavremenijim tehnologijama.
O Tajvanu, ostrvu na vlasti na vlasti, za koje Kina tvrdi da je svoje i da je glavni proizvođač poluprovodnika, Si je rekao da Kina mora da se suprotstavi aktivnostima za nezavisnost i secesionističkim aktivnostima i mešanju spoljnih sila.
Odnosi Kine sa Sjedinjenim Državama pali su na nizak nivo nakon što je predsednica Predstavničkog doma SAD Nensi Pelosi posetila Tajvan u avgustu 2022. Kina je pokrenula vojne vežbe bez presedana oko Tajvana i zaustavila vojni dijalog sa Vašingtonom.
