Uragani u SAD u poslednjih nekoliko decenija ubili su hiljade ljudi više nego što meteorolozi tradicionalno izračunavaju, a neproporcionalni broj tih žrtava je siromašan, ranjiv i manjina, prema novoj epidemiološkoj studiji.
Tim stručnjaka za javno zdravlje i oluje izračunao je da je od 1988. do 2019. godine više od 18.000 ljudi verovatno umrlo, uglavnom indirektno, zbog uragana i manjih tropskih ciklona u kontinentalnom delu Sjedinjenih Država. To je 13 puta više od 1.385 ljudi koji su direktno poginuli u olujama za koje navodi Nacionalna uprava za okeane i atmosferu, ali autori studije kažu da ti brojevi nisu direktno uporedivi.
Umesto da se samo gledaju ljudi koji su se udavili, bili pogođeni ruševinama ili direktno poginuli od oluje, studija objavljena u sredu u časopisu Science Advances istražuje promene u ukupnom broju smrtnih slučajeva u okrugu pogođenom olujom neposredno pre, tokom i posle uragana i upoređuje te do normalnih godina. Istraživači su višak smrtnih slučajeva pripisali oluji, koristeći standardnu tehniku javnog zdravlja.
„Razlika je između toga koliko je ljudi umrlo i koliko bi ljudi umrlo normalnog dana“ bez uragana, rekao je glavni autor studije Robi Parks, epidemiolog za životnu sredinu na Mailman školi javnog zdravlja Univerziteta Kolumbija.
Nakon oluje, broj smrtnih slučajeva raste zbog problema sa srcem i plućima, infekcija, povreda i problema sa mentalnim zdravljem, rekao je Parks. To je stresno vreme za čišćenje i obnovu.
Kuće su i dalje okružene poplavnim vodama nakon uragana Katrina, 11. septembra 2005. u Nju Orleansu. (AP Photo/David J. Phillip, Pool)
Parks je rekao da meteorolozi rade divan posao u prebrojavanju ljudi koji su poginuli na vrhuncu oluje, ali toliko ljudi umire indirektno, a posebno nakon oluje, rekao je da „izgleda da je to nedovoljno“ koji nedostaje najsiromašnijim i najugroženijim Amerikancima.
„Najviše pate ljudi koji imaju najmanje sredstava“, rekao je glavni autor studije Robi Parks, epidemiolog za životnu sredinu u Mailmanu. „To je dobra prilika da se na to stavi broj.“
Koristeći indeks socijalne ugroženosti Centra za kontrolu i prevenciju bolesti, Parks je podelio američke okruge na najneranjiviju trećinu, najranjiviju treću i srednju, kategorije koje često koreliraju sa najbogatijim, najsiromašnijim i ljudima sa srednjim prihodima. U slučaju najjačih uraganskih vetrova, najugroženija trećina imala je 57% viška smrtnih slučajeva, a najmanje ranjiva 6%.
„Konceptualno rezultati studije imaju smisla, jer tropski cikloni često ostavljaju zajednice ranjivim tokom dužeg vremenskog perioda nakon udara“, rekao je direktor Nacionalnog centra za uragane Majkl Brenan u mejlu.
Centar za uragane je to primetio kada njihovi stručnjaci proučavaju mesta oluja, tako da centar pokušava da poveća angažman zajednice na socijalno ugroženijim populacijama i proširi prevod upozorenja o oluji na druge jezike, rekao je Brenan.
„Ne iznenađuje me, ali me duboko rastužuje što je višak smrtnosti najveći među najugroženijim segmentima naše populacije“, rekao je naučnik MIT-a Keri Emanuel, koji nije učestvovao u studiji. „Najveći teret patnje preuzimaju siromašniji ljudi sa manje mesta za evakuaciju i manje sredstava za izlazak.
Nakon oluje, ljudi treba da imaju novca „da bi radili više od samo preživljavanja iz dana u dan“, zbog čega siromašniji, ranjiviji preživljavaju manje, rekao je bivši naučnik NOAA za uragane Jim Kossin iz neprofitne organizacije First Street Foundation za klimatski rizik, koji takođe nije bio deo studije.
Kosin je rekao da je mnogo teže kvantifikovati koliko je ljudi zaista ubijeno zbog oluje nego puko prebrojavanje direktnih smrtnih slučajeva o kojima su izveštavali mediji.
Na primer, Nacionalni centar za uragane procenjuje da je 1.200 ljudi umrlo u uraganu Katrina 2005. godine, ali koristeći smrtne slučajeve pre, tokom i posle i upoređujući ih sa 30 godina normalne stope smrtnosti za ta mesta u to doba godine, Parks i kolege su procenili smrt broj 1.491.
Parksov tim je otkrio veće razlike između zvaničnog broja smrtnih slučajeva i onoga što su izračunali za superoluju Sendi iz 2012. godine, gde je centar za uragane saopštio da je poginulo 147 ljudi. Parks je naveo da je umrlo 1.193. A najveći jaz bio je za Irmu iz 2017, gde je NOAA saopštila da su 92 osobe umrle direktno ili indirektno u Sjedinjenim Državama, dok je Parks izbrojao 1.202.
Brenan iz Nacionalnog centra za uragane rekao je da njegova agencija piše zvanične izveštaje o olujama koje koriste statistiku smrtnih slučajeva zasnovanu na informacijama vladinih zvaničnika, medicinskih istražitelja i medija u roku od nekoliko meseci od kopna. Centar nema pristup dugoročnim statističkim studijama koje se koriste za izračunavanje „indirektnih“ smrti, ali pokušava da ih uvede kada je u mogućnosti, kao što je slučaj sa Katrinom iz 2005. i Mariom iz 2017.
U posebnom izveštaju za Američko meteorološko društvo, Nacionalni centar za uragane analizirao je kako su ljudi umrli u direktnim smrtnim slučajevima uragana u poslednjih 10 godina i uporedio ih sa ranijim. Utvrđeno je da mnogo manji procenat ljudi gine od olujnog udara, ali veći procenat Amerikanaca umire u slatkovodnim poplavama.
Od 1963. do 2012. godine, olujni talas je bio odgovoran za skoro polovinu smrtnih slučajeva od uragana. NOAA je uložila zajednički napor da poboljša prognoze olujnih udara, upozorenja i edukaciju stanovnika na obali. Od 2013. godine, samo 11 odsto smrtnih slučajeva od uragana bilo je povezano sa olujnim udarima, saopštio je centar za uragane.
Ali smrtni slučajevi u slatkovodnim poplavama porasli su sa 27% na 57% svih smrtnih slučajeva od uragana, što je cifra koja može biti iskrivljena zbog uragana Harvi iz 2017. godine, kada je bilo 65 smrtnih slučajeva u slatkovodnim poplavama. Smrtni slučajevi od rip struje i surfanja porasli su sa 6% smrtnih slučajeva od uragana na 15%.
