Kada je 24. februara 2022. mnoge evropske prestonice iznenadila ruska agresija na Ukrajinu, mnogima je bilo jasno da će ona doneti i brojne nove posledice u ekonomskoj sferi. Jedna od njih svakako jeste teže snabdevanje Evropske unije jeftinim ruskim energentima, ali i pojedinim važnim elementima koje Rusija u velikim količinama proizvodi, kao što su fosfati, poljoprivredna đubriva ili titanijum važan za avijaciju.
Kako piše nova.rs, ta pretpostavka se i realizovala u praksi, a više država je moralo da uskoči kao pomoć Evropskoj uniji u ovim oblastima. Kao jedna od najvažnijih u praksi pokazala se Norveška. Iako se radi o državi koja ima nepunih šest miliona stanovnika, ona se dokazala kao sposobna da preuzme veliki deo tereta, a deluje da će njena uloga u bliskoj budućnosti drastično rasti.
Za početak, Norveška je uprkos svojoj maloj populaciji jedna od država sa ogromnim rezervama fosilnih goriva i moćnim operativnim kapacitetima da ih eksploatiše. Tokom energetske krize 2022. i 2023. godine, Norveška je igrala ključnu ulogu u podršci Evropskoj uniji tako što je značajno povećala svoj izvoz prirodnog gasa.
Kako je Evropa nastojala da smanji svoju zavisnost od ruske energije nakon početka sukoba u Ukrajini, Norveška, kao drugi po veličini evropski snabdevač prirodnim gasom, postala je ključni alternativni izvor. Godine 2022. norveški izvoz gasa u Evropu je značajno porastao, snabdevajuću preko 100 milijardi kubnih metara gasa EU, što je činilo oko 25-30% ukupne isporuke gasa Unije.
Ovo povećanje je olakšano uvećanjem proizvodnje na najvećim norveškim poljima, kao što su Trol i Ormen Lange, pomažući time da se stabilizuje energetska situacija i ublaži ekonomski uticaj smanjenog ruskog uvoza. Pouzdanost Norveške tokom ovog perioda ne samo da je pomogla u ublažavanju krize u snabdevanju, već je i učvrstila njenu poziciju ključnog energetskog partnera za EU u budućnosti.
Osim same energetike i industrije fosilnih goriva, gde je Norveška uz SAD, bacila najveći pojas za spasavanje, postoje i oblasti gde će njena uloga biti još važnija.
Norveška je država koja ima jedne od najvećih rezervi sirovina koje su deficitarne Evropskoj uniji. Na teritoriji ove skandinavske države otkrivene su jedne od najvećih svetskih rezervi fosfata, za kojim postoji jedan od najvećih deficita u Evropskoj uniji, da se često govori o „apokalipsi fosfata“.
Uz posedovanja nedostajućeg fosfata, Norveška ima jedne od najvećih evropskih rezervi kobalta, za kojim brojne evropske industrije u sferi visokih tehnologija i obnovljivih izvora imaju povećanu potražnju. Postoje očekivanja da će eksploatacija ovih resursa smanjiti pritisak koji postoji na tržištu Evropske unije, ali i zavisnost od Rusije oko fosfata i od Kine u sferi obrađenog kobalta.
Norveška je već danas jedna od retkih evropskih država koja eksploatiše nikl, ali i koja ima veliku proizvodnju titanijuma. Velike nade postoje i u odnosu na retke elemente Zemlje, gde Kina u sferi obrađenih elemenata ima dominaciju svetskim tržištem od skoro 90%.
Oni su ključni za elektroniku, vetroturbine, električna vozila i vojnu opremu, a Norveška na lokaciji jednog starog vulkana ima jedne od najvećih rezervi u Evropi. Osim civilnih industrija kojima će buduća norveška eksploatacija ovih elemenata biti važna, zapadna napredna vojna industrija će biti najveći dobitnik, jer za svoje napredne radare i stelt avione se trenutno oslanja na kinesko snabdevanje. To sa sobom nosi velike bezbednosne rizike sa trenutnim nepouzdanim političkim odnosima sa Pekingom.
U vojnoj sferi je u dosadašnjoj praksi Norveška imala takođe disproporcionalno veću ulogu u odnosu na svoju veličinu. Iako ima vojne snage od tek nekoliko desetina hiljada pripadnika, one su bile angažovane na nekoliko kritičnih lokacija.
Norveške specijalne jedinice, „Forsvarets Spesialkommando“ (FSK) i „Marinejegerkommandoen“ (MJK) bile su jedne od najpouzdanijih saveznika američkih specijalnih jedinica u operacijama u Avganistanu, gde su direktno učestvovale u borbama sa Talibanima, obaveštajnom radu i izviđanju.
Najdirektnije priznanje Norvežanima došlo je od američkog admirala Vilijama Mekrejvena, bivšeg komandanta Komande za specijalne operacije SAD-a. On je pohvalio norveške specijalne FSK i MJK, za njihov profesionalizam i sposobnost rekavši: „Norveške specijalne snage su među najboljim na svetu. Njihova stručnost u arktičkom ratu, kombinovana sa njihovom operativnom izvrsnošću u Avganistanu, učinila ih je neprocenjivim partnerima snagama SAD-a i NATO-a“.
Dok su postojale brojne pritužbe na efikasnost i delovanje trupa velikih država poput Italije i Nemačke, norveške specijalne jedince su se pokazale kao disproporcionalno korisne i sposobne. U sferi u sajber bezbednosti i sprečavanja hibridnih pretnji takođe Norveška je važna u odnosu na ovaj vid pritisaka iz Rusije.
Na kraju, faktor koji će doprineti daljem rastu važnosti Norveške za zapadne države su i efekti klimatskih promena. Skok globalnih temperatura će uskoro učiniti Arktik plovnijim, a norveška arktička teritorija (uključujući arhipelag Svalbard) omogućava pristup ovim morskim putevima u nastajanju, što će Norvešku učiniti ključnim igračem u arktičkim pitanjima. Ovaj najseverniji region sveta je i danas predmet sporenja velikih sila, gde Rusija ima najveće ambicije.
Kao članica NATO-a i važan saveznik Evropske unije, deluje da će norveška strateška uloga samo rasti kroz vreme i zbog ovog faktora. Kao što se iz priloženog može videti, brojne oblasti u kojima će Norveška tek imati ulogu mogu biti i sfere gde ne samo da će biti važna, već verovatno i nezamenjiva. U tom smislu, za bezbednost i stabilnost zapadnog sveta u odnosu na sile poput Kine i Rusije, ova mala država biće jedna od ključnih, od proizvodnje materijala i energenata za evropske industrije, preko sprečavanja sajber pretnji do specijalizovanih vojnih zadataka direktno na terenu.
