Norveška je u nedelju predala diplomatske papire palestinskom premijeru u poslednjem koraku ka priznavanju palestinske države, što je uglavnom simboličan potez koji je razbesneo Izrael.
Irska i Španija su dale dogovor sa Norveškom da priznaju palestinsku državu, što je istorijski potez koji povećava izolaciju Izraela više od sedam meseci u njegovom teškom ratu protiv Hamasa u Gazi.
Primopredaja norveškog ministra spoljnih poslova Espena Barta Eidea premijeru je obavljena u Briselu, gde se Mohamed Mustafa u ponedeljak takođe sastaje sa ministrima spoljnih poslova zemalja Evropske unije i visokim zvaničnicima EU kako bi prikupio podršku Palestincima. Sama Norveška nije deo EU.
Diplomatski potez tri nacije bio je dobrodošao podsticaj palestinskim zvaničnicima koji su decenijama nastojali da uspostave državnost u istočnom Jerusalimu, Zapadnoj obali i Pojasu Gaze – teritorijama koje je Izrael zauzeo u ratu na Bliskom istoku 1967. i još uvek ih kontroliše.
Formalno priznanje od strane Norveške, Španije i Irske — koje sve imaju evidenciju prijateljskih veza i sa Izraelcima i sa Palestincima, dok se dugo zalažu za palestinsku državu — planirano je za utorak.
Oko 140 zemalja — više od dve trećine Ujedinjenih nacija — priznaje palestinsku državu, ali većina od 27 zemalja EU još uvek ne. Nekoliko ih je reklo da će to prepoznati kada se za to steknu uslovi.
EU, Sjedinjene Države i Britanija, između ostalih, podržavaju ideju nezavisne palestinske države zajedno sa Izraelom, ali kažu da bi to trebalo da dođe kao deo dogovornog rešenja.
Belgija, koja predsedava EU, rekla je da prvo treba da se oslobode izraelski taoci koje drži Hamas i da se moraju okončati borbe u Gazi. Neke druge vlade zalažu se za novu inicijativu ka rešenju sa dve države, 15 godina nakon što su pregovori između Izraela i Palestinaca propali.
Nedeljna primopredaja papira usledila je samo dva dana nakon što je najviši sud Ujedinjenih nacija naredio Izraelu da odmah zaustavi svoju vojnu ofanzivu na grad Rafa na jugu Gaze, što je najnoviji potez koji je izvršio veći pritisak na sve izolovanu zemlju.
Nekoliko dana ranije, glavni tužilac Međunarodnog krivičnog suda zatražio je naloge za hapšenje izraelskih lidera, uključujući premijera Benjamina Netanjahua, zajedno sa zvaničnicima Hamasa.
Rat u Gazi počeo je nakon što su militanti predvođeni Hamasom upali preko granice, ubivši 1.200 ljudi i uzevši oko 250 talaca. Izraelska ofanziva koja je usledila ubila je više od 35.000 Palestinaca, prema Ministarstvu zdravlja Gaze, i izazvala je humanitarnu krizu i skoro glad.
