Severnokorejski vođa Kim Džong Un mogao bi da preduzme „smrtonosnu vojnu akciju“ protiv Južne Koreje u idućim mesecima dok pridonosi porastu napetosti na Korejskom poluostrvu, rekli su američki zvaničnici za Njujork tajms.
Veze između Severne i Južne Koreje su se pogoršale nakon propasti dijaloga neposredno pre pandemije, koja je dodatno izolovala Kimov režim pogođen siromaštvom. Zabrinjavajuća promena u stavu Severne Koreje stiže sa ponovljenim testiranjima balističkih projektila, lansiranjem satelita i otvorenim pretnjama nuklearnim ratom, piše Jutarnji list.
Američki predsednik Džozef Bajden rekao je da bi nuklearni napad na SAD ili njegove saveznike, jer su Japan i Južna Koreja u dometu Kimovih projektila, rezultovao krajem režima severnokorejskog vođe. Dvojica američkih zvaničnika izjavila su za Njujork tajms da bi bilo iznenađujuće kada bi Kim odlučio da žrtvuje političku moć i krhki mir na poluostrvu zbog rata širokih razmera.
Međutim, više dugogodišnjih poznavaoca prilika u Pjongjangu upozorava da bi vrhovni vođa mogao da pribegne barem ograničenim vojnim napadima kako bi postigao svoje ciljeve, a pritom izbegavajući brzu eskalaciju.
Analitičari pri programu „38 North“, delu Stimson Centra u Vašingtonu, zaključili su u izveštaju polovinom meseca da je Kim ‘doneo stratešku odluku da ide u rat‘.
Bezbednosna situacija na Korejskom poluostrvu je na najopasnijoj tački od Korejskog rata ranih 1950-tih godina, upozorili su.
Njujork tajms prenosi da dvojica zvaničnika nisu predvidela neposrednu opasnost od rata velikih razmera, ali su ozbiljno shvatili Kimove nedavne izjave. Ranije provokacije, kao na primer granatiranje južnokorejskog ostrva, navode kao primer spremnosti Pjongjanga da se upusti u vojni sukob.
Početkom januara, snage Severne Koreje optužene su da su ispaljivale bojeve topničke granate u blizini zajedničke pomorske granice zemlje s Južnom Korejom, što je izazvalo naredbe za evakuaciju Seula.
Kim Džong Un je nedavno napore uložene u pomirenje s Južnom Korejom nazvao greškom. Nije ostalo samo na rečima. On je nedavno dao da se sruši 30 metara visoki slavoluk posvećen ponovnom ujedinjenju koji se nalazio u Pjongjangu. Spomenik je 2001. godine podigao njegov otac Kim Džong Il.
Česta testiranja projektila u Severnoj Koreji gurnula su lidera Južne Koreje Jon Suk Jeola u naručje SAD-a, pa čak i Japana. Zajedničke vežbe tri države samo su ojačale Kimovu odlučnost.
