Nigerijci se pripremaju za rat protiv zemalja u regionu koje prete invazijom, tri nedelje nakon što su pobunjeni vojnici zbacili demokratski izabranog predsednika nacije.
Stanovnici glavnog grada Nijameja pozivaju na masovno regrutovanje dobrovoljaca da pomognu vojsci u suočavanju sa rastućom pretnjom zapadnoafričkog regionalnog bloka, EKOVAS, koji kaže da će upotrebiti vojnu silu ako hunta ne vrati svrgnutog predsednika Mohameda Bazuma. ECOVAS je aktivirao „pripravne snage“ da uspostavi red u Nigeru nakon što je hunta ignorisala rok za vraćanje i oslobađanje Bazuma.
Inicijativa, koju predvodi grupa meštana Nijameja, ima za cilj da regrutuje desetine hiljada dobrovoljaca iz cele zemlje da se registruju za Dobrovoljce za odbranu Nigera, da se bore, pomažu u medicinskoj nezi i obezbeđuju tehničku i inženjersku logistiku među druge funkcije, u slučaju da je hunti potrebna pomoć, rekao je u utorak za Asošijeted pres Amsaru Bako, jedan od osnivača.
„To je mogućnost. Moramo da budemo spremni kad god se to desi“, rekao je on. Akcija regrutovanja će početi u subotu u Nijameju, kao i u gradovima u koje bi invazione snage mogle da uđu, kao što su u blizini granica sa Nigerijom i Beninom, dve zemlje, koje su rekle da će učestvovati u intervenciji. Svi stariji od 18 godina mogu da se prijave, a spisak će biti predat hunti da pozove ljude ako bude potrebno, rekao je Bako. Hunta nije uključena, ali je svesna inicijative, rekao je on.
Regionalne tenzije se produbljuju jer sukob između Nigera i ECOVAS-a ne pokazuje znake smirivanja, uprkos signalima obe strane da su otvorene za mirno rešavanje krize. Prošle nedelje hunta je rekla da je otvorena za dijalog sa ECOVAS-om nakon što je odbila višestruke napore bloka u pregovorima, ali je ubrzo nakon toga optužila Bazuma za „veleizdaju“ i opozvala svog ambasadora iz susedne Obale Slonovače.
Očekuje se da će se šefovi odbrane ECOVAS-a sastati ove nedelje, prvi put od kada je blok najavio raspoređivanje „spremnih“ snaga. Nejasno je kada će i da li će snage izvršiti invaziju, ali bi verovatno uključilo nekoliko hiljada vojnika i imalo bi razorne posledice, kažu stručnjaci za sukobe.
„Vojna intervencija kojoj se ne nazire kraj rizikuje da izazove regionalni rat, sa katastrofalnim posledicama po ogromni Sahel koji je već opterećen nesigurnošću, raseljenošću i siromaštvom“, rekao je Mukahid Durmaz, viši analitičar Verisk Maplecroft, globalne kompanije za obaveštavanje o rizicima.
Niger se smatrao jednom od poslednjih demokratskih zemalja u regionu Sahela južno od pustinje Sahare i partnerom zapadnih zemalja u nastojanju da se suzbi rastuće džihadsko nasilje povezano sa Al Kaidom i grupom Islamska država. Francuska, bivši kolonijalni vladar, i Sjedinjene Države imaju oko 2.500 vojnog osoblja u regionu koje obučava vojsku Nigera i, u slučaju Francuske, sprovode zajedničke operacije.
Državni udari u regionu su mahali, a onaj u Nigeru međunarodna zajednica vidi kao jedan previše. Ali analitičari kažu da što se ovo duže odugovlači, verovatnoća intervencije bledi kako hunta učvršćuje svoju vlast, verovatno primoravajući međunarodnu zajednicu da prihvati status kvo.
Diplomatsko rešenje je verovatno; pitanje je koliki je vojni pritisak da se to ostvari, rekao je za AP jedan zapadni zvaničnik koji nije bio ovlašćen da razgovara sa medijima.
Državni sekretar Sjedinjenih Američkih Država Antoni Blinken rekao je u utorak da još ima prostora za diplomatiju da vrati zemlju pod ustavnu vlast i rekao da SAD podržavaju napore ECOVAS-a u dijalogu, uključujući njene planove za vanredne situacije.
Očekuje se da će nova američka ambasadorka u Nigeru Ketlin FicGibon doputovati u Nijamej krajem nedelje, saopštio je američki zvaničnik. Sjedinjene Države nisu imale ambasadora u zemlji skoro dve godine: neki stručnjaci za Sahel kažu da je to ostavilo Vašingtonu manji pristup ključnim igračima i informacijama.
„SAD su u teškoj situaciji bez dobrih izbora“, rekao je Majkl Šurkin, viši saradnik u Atlantskom savetu i direktor globalnih programa u 14 North Strategies. „Ili se drži principijelne pozicije i zalaže se za demokratiju dok otuđuje huntu i rizikuje da je gurne u naručje Rusije, ili odustajemo od principa i radimo sa huntom u nadi da ćemo spasiti produktivan radni odnos“, rekao je on.
Dok se regionalne i zapadne zemlje muče kako da odgovore, mnogi Nigerijci su uvereni da će uskoro biti napadnuti.
Detalji o dobrovoljačkim snagama Nigera su još uvek nejasni, ali slične inicijative u susednim zemljama dale su različite rezultate. Borci dobrovoljci u Burkini Faso, regrutovani da pomognu vojsci u borbi protiv džihadske pobune, optuženi su od strane grupa za ljudska prava i lokalnog stanovništva da su počinili zločine nad civilima.
Bako, jedan od šefova grupe koja organizuje nigerijske volontere, rekao je da je situacija u Nigeru drugačija.
