Naftovodu koji podržava Kina, a koji bi mogao transformisati Niger u zemlju izvoznika nafte, prete unutrašnja bezbednosna kriza i diplomatski spor sa susednim Beninom. Ove probleme izazvao je prošlogodišnji puč koji je srušio demokratsku vladu u Zapadnoj Africi.
Naftovod dug 1.930 kilometara, koji povezuje nigersko naftno polje Agadem sa lukom Kotonu u Beninu, trebao bi omogućiti Nigeru, zemlji bogatoj naftom, ali bez izlaza na more, da poveća proizvodnju nafte skoro pet puta. Ugovor vredan 400 miliona dolara potpisan je sa kineskom državnom naftnom kompanijom.
Međutim, projekat je zaustavljen zbog diplomatskih neslaganja sa Beninom, koji je prošle nedelje doveo do zatvaranja naftovoda. Uz to, lokalna pobunjenička grupa Patriotski oslobodilački front, predvođena bivšim vođom Salahom Mahmudom, napala je deo naftovoda i preti novim napadima ako se ne otkaže ugovor sa Kinom.
Analitičari upozoravaju da bi kriza mogla dodatno oštetiti Niger, jednu od najsiromašnijih zemalja na svetu, koja se oslanja na spoljnu pomoć za finansiranje svog budžeta. Trenutno, Niger može da prerađuje samo 20.000 barela dnevno za lokalne potrebe, dok bi naftovod omogućio izvoz do 90.000 barela dnevno, što bi značajno povećalo prihode zemlje.
Diplomatske tenzije sa Beninom potiču od jula prošle godine, kada je predsednik Nigera Mohamed Bazum svrgnut državnim udarom, što je navelo susede Zapadne Afrike da zatvore svoje granice sa Nigerom. Iako je Benin ponovo otvorio svoju granicu, Niger to odbija, optužujući Benin da ugošćuje francuske trupe, što je dodatno komplikovalo situaciju.
Ove sedmice, Benin je zatvorio trojicu od pet nigerskih naftnih radnika zbog navodnog korišćenja falsifikovanih kompjuterskih podataka, što je navelo Niger da zatvori naftovod prošle nedelje. Visoki vladin zvaničnik izjavio je da njihovu naftu „kradu drugi ljudi“.
Nigerova vojna vlada suočava se sa pitanjem da li ima fiskalne kapacitete da nastavi plaćanje javnih usluga, otplatu duga i finansiranje infrastrukture u svetlu trenutne krize. „Hunta u Nigeru definitivno mora da bude opreznija u upravljanju finansijskim položajem zemlje,“ rekao je Rajan Kamings, direktor bezbednosne konsultantske kompanije Signal Risk.
