Hunta koja je prošle nedelje preuzela vlast u Nigeru privela je u ponedeljak visoke političare, saopštila je njihova stranka, prkoseći međunarodnim pozivima da se obnovi demokratska vladavina, dok su kolege vojni vladari u zapadnoj Africi izrazili svoju podršku, piše Rojters.
Zbacivanje predsednika Mohameda Bazuma izazvalo je šok širom zapadne Afrike, sukobljavajući bivše zapadne saveznike Nigera protiv Rusije i drugih lidera hunte u regionu.
Afrička unija, UN, Evropska unija i druge sile osudile su svrgavanje predsednika Mohameda Bazuma – sedmo vojno preuzimanje vlasti u zapadnoj i centralnoj Africi za manje od tri godine koje je podrilo demokratski napredak u jednom od najsiromašnijih regiona na svetu.
Regionalni blok ECOVAS uveo je sankcije, uključujući obustavu svih finansijskih transakcija i zamrzavanje nacionalne imovine, i rekao da bi mogao ovlastiti silu da vrati Bazuma, koji je još uvijek zaključan u svojoj palati.
Međutim, hunte susedne Burkine Faso, Malija i Gvineje u ponedeljak su izrazile podršku vođama puča.
„Mali i Burkina Faso upozoravaju da će se svaka vojna intervencija u Nigeru smatrati objavom rata Burkini Faso i Maliju“, navodi se u zajedničkom saopštenju objavljenom na nacionalnim emiterima obe zemlje.
Nigerska hunta je u ponedeljak uhapsila ministra rudarstva svrgnute vlade, šefa vladajuće stranke i ministra nafte, između ostalih.
U međuvremenu, zvaničnik Sjedinjenih Država u ponedeljak je rekao da puč nije bio u potpunosti uspešan i da još uvek postoji mogućnost da se Bazum vrati na vlast. Francuska i Nemačka su ponovile te komentare.
Državni udar od prošle srede izazvao je strahove za bezbednost regiona Sahela. Niger je sedmi najveći svetski proizvođač uranijuma, radioaktivnog metala koji se široko koristi za nuklearnu energiju i lečenje raka.
Sjedinjene Države, bivša kolonijalna sila Francuska i druge zapadne države imaju trupe u Nigeru i radile su sa vladom na prevazilaženju islamističke pobune grupa povezanih sa Islamskom državom i Al Kaidom.
Ali napadi na civile i vojnike i dalje traju, podstičući nezadovoljstvo i zaoštravajući odnose sa zapadnim silama.
Bilo je četiri preuzimanja u susednom Maliju i Burkini Faso tokom poslednje dve godine, a sva su usledila usred frustracija zbog rastuće nesigurnosti. Obe zemlje su se sve više okretale Rusiji kao savezniku.
Vođe puča, koji su za šefa države imenovali generala Abdourahamana Tianija, bivšeg šefa predsedničke garde, rekli su da su svrgnuli Bazuma zbog lošeg upravljanja i nezadovoljstva načinom na koji se nosio sa islamističkom pretnjom.
U nedelju su pristalice hunte zapalile francuske zastave i napale francusku ambasadu u prestonici Nigera, Nijameju, što je navelo policiju da ispali suzavac kao odgovor.
Jevgenij Prigožin, šef ruske grupe plaćenika Vagner, prošle nedelje je pozdravio puč u Nigeru i rekao da su njegove snage na raspolaganju za uspostavljanje reda.
Kremlj je u ponedeljak saopštio da je situacija u Nigeru „razlog za ozbiljnu zabrinutost” i pozvao na brz povratak na ustavni poredak.
Čini se da je ECOVAS zauzeo oštriji stav prema Nigeru od svojih suseda predvođenih huntom, koji su sankcionisani, ali im nikada nije pretilo silom.
I EU i Francuska podržale su odgovor bloka da suspenduje sopstvenu finansijsku podršku, dok su SAD zapretile da će to učiniti.
„EU i Niger dele duboke veze razvijane decenijama. Neprihvatljivi napad na demokratski izabranu vladu dovodi ove veze u opasnost“, objavila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen na Ks, platformi ranije poznatoj kao Tviter.
Nakon višednevnih previranja, Međunarodni monetarni fond je saopštio da pomno prati dešavanja u Nigeru. Ali MMF još nije preduzeo nikakve konkretne akcije kao odgovor na državni udar.
Tek treba da isplati zajam od 131,5 miliona dolara Nigeru koji je odobren 5. jula, dodaje se.
Regionalna centralna banka je u međuvremenu otkazala planiranu emisiju obveznica Nigera od 30 milijardi CFA (51 milion dolara), zakazano za ponedeljak na regionalnom tržištu duga Zapadne Afrike, nakon sankcija, rekli su izvori.
