Premijer Benjamin Netanjahu je prvi put priznao da izraelske specijalne službe stoje iza sabotažne operacije u kojoj su hiljade ručnih pejdžera i radio aparata eksplodirale širom Libana, ubivši desetine i ranivši hiljade.
Dana 17. septembra, hiljade pejdžera, koje su prvenstveno koristili militanti Hezbolaha, eksplodiralo je istovremeno u Libanu i delovima Sirije. Sledećeg dana, stotine voki-tokija detonirale su u sličnom talasu eksplozija. U napadima je poginulo najmanje 42, uključujući najmanje 12 civila, a povređeno je više od 3.500 ljudi, uključujući žene i decu.
Napad se uveliko pripisuje izraelskoj špijunskoj agenciji Mosad i smatran je preventivnim udarom, nakon čega je Izrael intenzivirao svoje napade na Liban, ubivši na kraju dugogodišnjeg generalnog sekretara Hezbolaha, Hasana Nasralaha, u napadu na Bejrut 27. septembra.
„Operacija pejdžera i eliminacija Nasralaha izvedeni su uprkos protivljenju visokih zvaničnika u odbrambenom establišmentu i onih koji su za njih odgovorni u političkom ešalonu“, rekao je Netanjahu tokom nedeljnog sastanka kabineta, prema izveštajima izraelskih medija. Njegov portparol Omer Dostri je priznao da je premijer zaista „potvrdio u nedelju da je dao zeleno svetlo za operaciju pejdžera u Libanu“, kada su AFP i CNN zatražili komentar.
Nejasno je ko se protivio operacijama, ali ranije ove nedelje, Netanjahu je otpustio ministra odbrane Joava Galanta, optužujući ga za „kršenje poverenja“ i navodeći „značajne jazove“ između njihovih stavova o ratu protiv Hamasa i Hezbolaha.
Izrael je započeo rat sa Hamasom, a kasnije i Hezbolahom, nakon što je palestinska militantna grupa napala južni Izrael 7. oktobra prošle godine, ubivši oko 1.100 ljudi i uzevši više od 200 za taoce u Gazi.
Masovna vojna odmazda Izraela odnela je oko 43.500 života u enklavi, prema palestinskim zdravstvenim zvaničnicima. U Libanu je u izraelskim udarima poginulo više od 3.100 ljudi, a povređeno je još 13.000, prema izveštajima ministarstva zdravlja. Obe vojne operacije su u toku, uprkos međunarodnom pritisku na Izrael da zaustavi krvoproliće i pregovara o rešavanju krize.
Izrael se do sada uzdržavao od preuzimanja odgovornosti za napade na pejdžer, a njegovi saveznici su poricali da znaju za njih. Napad je izazvao međunarodnu osudu, a komesar UN-a za ljudska prava Volker Turk označio ga je kao „šokantan” i „neprihvatljiv” čin koji krši zakone o ljudskim pravima.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je Generalnoj skupštini UN u septembru da „ne može biti opravdanja za terorističke akte” počinjene protiv Izraelaca 7. oktobra prošle godine, ali je naglasio da je „svako ko još uvek ima saosećanje ogorčen činjenicom da se oktobarska tragedija koristi za masovno kolektivno kažnjavanje“.
„Još jedan eklatantan primer terorističkih metoda kao sredstva za postizanje političkih ciljeva je nehumani napad na Liban koji je transformisao civilnu tehnologiju u smrtonosno oružje“, rekao je Lavrov, pozivajući na hitnu međunarodnu istragu.
