Izraelski premijer Benjamin Netanjahu u sredu je brzo odbacio kompromisni predlog koji ima za cilj rešavanje zastoja oko njegovih planova da revidira pravni sistem zemlje, produbljujući krizu zbog programa koji je uznemirio zemlju i izazvao međunarodne kritike, preneo je AP.
Glavni predsednik zemlje, Isak Hercog, predstavio je kompromis u obraćanju na nacionalnoj televiziji.
Hercog, čija ceremonijalna uloga treba da služi kao nacionalni ujedinitelj i moralni kompas, predstavio je predlog nakon više od dva meseca masovnih protesta protiv Netanjahuovog plana. Rekao je da se konsultovao sa širokim delom zemlje i sugerisao da opstanak Izraela zavisi od postizanja kompromisa.
„Svako ko misli da je pravi građanski rat, ljudskih života, linija do koje nećemo doći, nema pojma“, rekao je Hercog. „Ambis“, upozorio je, „nalazi se na dodirnoj udaljenosti“.
Ali Netanjahu je to brzo odbio.
„Nažalost, predstavnici koalicije nisu pristali na stvari koje je predsednik predstavio“, rekao je Netanjahu na glavnom međunarodnom aerodromu Izraela pre polaska u Nemačku. „A centralni elementi predloga koji je ponudio samo održavaju trenutnu situaciju i ne donose neophodnu ravnotežu između grana. To je nesrećna istina.”
Netanjahuov plan bi omogućio parlamentu da poništi odluke Vrhovnog suda i da svojoj parlamentarnoj koaliciji da konačnu reč o svim imenovanjima sudija.
Netanjahuovi saveznici kažu da je plan neophodan da bi se obuzdala, kako kažu, prekomerna ovlašćenja neizabranih sudija. Ali njihovi protivnici kažu da bi to uništilo sistem kontrole i ravnoteže u zemlji koncentrišući vlast u rukama Netanjahua i njegove vladajuće koalicije. Takođe kažu da je Netanjahu, kome se sudi za korupciju, u sukobu interesa.
Hercogov predlog je ponudio podsticaje obema stranama. Parlament ne bi mogao da poništi presude Vrhovnog suda. Ali sudijama ne bi bilo dozvoljeno da ponište glavne zakone poznate kao „osnovni zakoni“, koji služe kao neka vrsta ustava. Međutim, za usvajanje osnovnih zakona bila bi potrebna parlamentarna supervećina, a ne prosta većina.
Imenovanja sudija vršila bi komisija koju bi činili koalicioni i opozicioni poslanici, sudije i predstavnici javnosti. Za imenovanja bi bio potreban širok konsenzus, a nijedna partija ne bi imala pravo veta.
„Ovo nije nacrt predsednika. To je nacrt nacije“, rekao je Hercog. „Nema strane koja pobeđuje, nema strane koja gubi.“
Merav Mihaeli, lider opozicione Laburističke partije, pozdravio je predlog i rekao da Netanjahuovo odbijanje pokazuje da on „nije za pravnu reformu već za svrgavanje pravosuđa“.
Netanjahuov predlog izazvao je nedelje masovnih protesta desetina hiljada Izraelaca, izazvao je kritike poslovnih lidera, ekonomista i pravnih stručnjaka. Vojni rezervisti su zapretili da će prestati da se javljaju na dužnost ako ona prođe. Čak su i neki od najbližih saveznika Izraela, uključujući SAD, pozvali na oprez.
Ranije u sredu, viša delegacija jevrejsko-američkih lidera posetila je Izrael kako bi pozvala lidere da pronađu kompromis. Dolazak oko 30 lidera iz jevrejskih federacija Severne Amerike označio je redak upad američke jevrejske zajednice u unutrašnje izraelske poslove i odrazio je zabrinutost da bi se previranja unutar Izraela mogla preliti na jevrejske zajednice u inostranstvu.
Erik Fingerhut, predsednik i izvršni direktor Jevrejske federacije, rekao je da je 24-časovna poseta, koja je usledila u kratkom roku, ilustrovala „ozbiljnu zabrinutost i zabrinutost“ koju je izraelska debata izazvala među američkim Jevrejima.
Federacije su saopštile da je ta poseta prvi put „u novijoj istoriji“ da je poslala takvu delegaciju da razgovara o izraelskoj politici sa izraelskim liderima.
Fingerhut je rekao da se njegova grupa nije mogla sastati sa Netanjahuom, ali je razgovarala sa visokim članovima Netanijahuove koalicije, opozicionim liderima i Herzogom. Rekao je da je poruka njegove grupe svim stranama bila da pronađu kompromis i smire duboko polarizovanu atmosferu.
Američki Jevreji imaju tendenciju da zauzimaju liberalne političke pozicije i identifikuju se sa liberalnim strujama judaizma koji su se borili za priznanje u Izraelu. Niz jevrejskih grupa izrazio je zabrinutost da bi prava manjina i verski pluralizam mogli biti oslabljeni remontom.
Jevrejske federacije Severne Amerike predstavljaju preko 400 jevrejskih zajednica širom SAD i Kanade. Prikuplja i distribuira više od 2 milijarde dolara godišnje za podršku jevrejskim zajednicama i ugroženom stanovništvu u zemlji, u Izraelu i širom sveta, što ga čini najvećom jevrejskom filantropskom organizacijom u Severnoj Americi.
