Izraelski premijer Benjamin Netanjahu obećao je da će uzvratiti žestokim udarom kao odgovor na salvu raketa ispaljenih iz Libana u četvrtak, pošto su tenzije nakon racija izraelske policije na džamiju Al-Aksa u Jerusalimu ove nedelje pretile da izmaknuti kontroli, piše Rojters.
Netanjahu je trebalo da se sastane sa ministrima u svom bezbednosnom kabinetu nakon najvećeg raketnog napada iz Libana od 2006. godine, kada je Izrael vodio rat sa teško naoružanim pokretom Hezbolah.
U kratkim televizijskim izjavama pre sastanka, on je pozvao na smirenje u Al-Aksi, poznatoj Jevrejima kao Brdo hrama.
„Što se tiče agresije koja je usmerena na nas sa drugih frontova – mi ćemo pogoditi naše neprijatelje i oni će platiti cenu za svaki akt agresije“, rekao je on.
Izraelska vojska je saopštila da su u četvrtak iz Libana lansirane 34 rakete, od kojih je 25 presreo njen protivraketni sistem Gvozdena kupola. Izraelska hitna pomoć saopštila je da je jedan muškarac zadobio lakše povrede od šrapnela.
Izrael se suočava sa pritiskom širom sveta nakon policijskih racija uzastopnih noći u kompleksu džamije Al-Aksa u Jerusalimu tokom muslimanskog svetog meseca Ramazana, koji se ove godine poklapa sa jevrejskim praznikom Pashe koji je počeo u sredu uveče.
Nije bilo trenutnog preuzimanja odgovornosti za lansiranje raketa, ali su izraelski zvaničnici okrivili Hamas, islamističku grupu koja kontroliše pojas Gaze.
„Stranka koja je ispalila rakete iz Libana je Hamas u Libanu“, rekao je portparol izraelske vojske u tvitu.
Međutim, bezbednosni stručnjaci kažu da je Hezbolah, moćna šiitska grupa koja pomaže glavnom neprijatelju Izraela Iranu da projektuje svoju moć širom regiona, mora da je dao svoju dozvolu.
„To nije pucanje Hezbolaha, ali je teško poverovati da Hezbolah nije znao za to“, rekao je Tamir Hejman, bivši šef izraelske vojne obaveštajne službe na Tviteru.
Šef Hamasa Ismail Hanije bio je u poseti Libanu, ali nije bilo komentara grupe.
Takođe nije bilo komentara libanske vojske ili Hezbolaha. Ranije u četvrtak, pre nego što su rakete ispaljene, visoki zvaničnik Hezbolaha Hašem Safiedin rekao je da će svako kršenje Al-Akse „zapaliti ceo region“.
Palestinske frakcije u Libanu, koje su prisutne u izbegličkim kampovima, u prošlosti su sporadično pucale na Izrael. Ali granica je uglavnom mirna od rata sa Hezbolahom 2006. godine.
Američki Stejt department osudio je lansiranje raketa iz Libana i ranije udare iz Gaze i rekao da Izrael ima pravo da se brani.
Ali, takođe je izražena zabrinutost zbog prizora u džamiji Al-Aksa, gde je izraelska policija snimljena kako tuče vernike tokom racija za koje su zvaničnici rekli da bi trebalo da isteraju grupe mladića koji su se zabarikadirali unutar džamije.
Kompleks Al-Aksa u starom gradu Jerusalima je treće najsvetije mesto islama, gde se desetine hiljada ljudi mole tokom Ramazana. Jevrejima poznato kao Jevreji kao Brdo hrama, lokacija dva biblijska jevrejska hrama, takođe je najsvetije mesto judaizma, iako nemuslimanima nije dozvoljeno da se tamo mole.
To je odavno žarište tenzija. Sukobi tamo 2021. godine pomogli su da se pokrene desetodnevni rat između Izraela i Gaze.
Netanjahu je rekao da Izrael nije zainteresovan da promeni dugogodišnji status kvo na toj lokaciji, koju nadgleda islamska fondacija koju je imenovala Jordanija, ali je obećao odlučnu akciju protiv, kako je rekao, ekstremista koji koriste nasilje.
Raketna paljba dodatno otežava religiozno-nacionalističku vladu premijera Benjamina Netanjahua, koja se suočila sa masovnim protestima zbog svojih sada suspendovanih planova za suzbijanje ovlašćenja Vrhovnog suda.
Međutim, opozicioni lider Jair Lapid rekao je da vlada može da računa na međustranačku podršku, a Netanjahu je rekao da Izraelci stoje iza snaga bezbednosti.
„Naši neprijatelji će ponovo otkriti da kada budemo testirani, građani Izraela su ujedinjeni“, rekao je on.
Nakon raketnog napada u četvrtak, TV snimci pokazuju velike oblake dima kako se dižu iznad pograničnog grada Šlomija na severu Izraela, sa razbijenim automobilima na ulicama. Izraelska uprava aerodroma saopštila je da je zatvorila severne aerodrome u Haifi i Roš Pini.
„Trhim se, u šoku sam“, rekla je Liat Berkovič Kravic za izraelske vesti na Kanalu 12, govoreći iz utvrđene sobe u svojoj kući u Šlomiju. „Čuo sam bum, kao da je eksplodirao unutar sobe.
Izraelska vojska je saopštila da su minobacačke granate ispaljene i preko granice.
U saopštenju, mirovne snage Ujedinjenih nacija u južnom Libanu (UNIFIL) opisale su situaciju kao „izuzetno ozbiljnu“ i pozvale na uzdržanost. Zvaničnici UN rekli su da su UN u kontaktu sa uključenim stranama kako bi pokušali da deeskaliraju situaciju.
Usred strahovanja da bi konfrontacija mogla dalje da se razvija, nakon godinu dana rastućeg izraelsko-palestinskog nasilja, Savet bezbednosti UN održao je sastanak iza zatvorenih vrata kako bi razgovarao o krizi.
„Biće važno da svi učine sve što mogu da smire tenzije“, rekao je zamenik američkog ambasadora pri Ujedinjenim nacijama Robert Vud novinarima na putu do sastanka.
Napad u četvrtak usledio je nakon brojnih raketnih lansiranja prema Izraelu iz Gaze, od kojih je većina presretnuta. Izrael je na lansiranje odgovorio vazdušnim napadima na lokacije povezane sa Hamasom, koje smatra odgovornim za sve napade iz blokiranog obalnog pojasa.
Govoreći iz Gaze, Mohammad Al-Braim, portparol palestinskih komiteta narodnog otpora, pohvalio je raketne udare iz Libana, koje je povezao sa incidentima u Al-Aksi, ali nije preuzeo odgovornost.
On je rekao da „nijedan Arap i nijedan musliman ne bi ćutali dok je (Al-Aksa) napadnut na tako divlji i varvarski način, a da neprijatelj ne plati cenu za svoju agresiju.“
